Zovem se Molly i nikada nisam mislila da ću pisati nešto ovakvo, ali sam slomljena i moram s nekim da podijelim šta se desilo. Možda će mi to što izbacim sve iz sebe pomoći da ponovo prodišem.
June nije bila samo ljubimac; bila je dio porodice pet godina. Bila je čistokrvna Ragdoll mačka sa mekom dlakom i očima boje okeana. Udomila sam je prije nego što sam upoznala svog muža, Evana. Bila je uz mene kroz sve oluje. Spavala je sklupčana iza mojih koljena. Tiho bi mjaukala kad bih plakala. Znala je kad mi je teško!!!
Evan je nikada nije volio. Govorio je da je „previše razmažena“, da ostavlja dlake svuda i da stan miriše na hranu za mačke. Ali mislila sam da pretjeruje. Iskreno sam vjerovala da će je s vremenom zavoljeti. Nisam mislila da je to velika stvar. Ali postajao je sve nervozniji zbog nje. Voljela bih da sam tome posvetila više pažnje.
Jedne srijede, kada sam došla kući s posla, June nije bila tu. Mislila sam da se možda sakrila, pa sam je zvala, tresla kesicu s poslasticama, gledala ispod kreveta — ali ništa. Nije je bilo. Nikada ranije se to nije desilo.
Počela sam da paničim. Pozvala sam Evana na posao, glas mi je već drhtao.
„Hej… Jesi li danas vidio June?“
Oklijevao je. Predugo.
„Uh… Ne. Nisam je jutros vidio“, rekao je tonom koji je zvučao čudno ravnodušno.
„Možda je izletjela napolje?“
Stomak mi se stegao. Nikada nije izlazila. Bojala se hodnika.
„Ne, Evane. Vrata su bila zaključana. Ovo nema nikakvog smisla. Gdje je?“
Tišina s druge strane. Pritisla sam ga:
„Molim te, reci mi istinu. Je li se nešto desilo?“
Mogla sam čuti kako teško guta.
„Gledaj, ja…“
Nisam ga pustila da završi.
„Jesi li je negdje odveo? Jesi li je nekome dao? Kako si mogao da je samo tako ukloniš?“
Njegov glas je zadrhtao.
„Nisam više mogao da je držim.“
Zatim duga tišina. Na kraju je uzdahnuo, kao da ga gnjavim.
„Odveo sam je u azil.“
Kao da je svijet oko mene stao. Ukočila sam se.
„Šta si uradio?“
Rekao je da ju je odveo u azil, ali nije mogao da se sjeti imena.
„Učinio sam nam oboma uslugu“, dodao je.
„Smrdila je, više nisam mogao da podnosim te dlake… A ti si bila opsjednuta tom mačkom.“
Te noći imali smo najgoru svađu u našem braku. Vrištala sam, plakala i tresla se. On je samo ponavljao:
„To je samo mačka. Pretjeruješ.“
U jednom trenutku sam povikala:
„Dao si nešto za šta si znao koliko mi znači! Kako da ti ikada više vjerujem?“
A on je odbrusio:
„Ti voliš tu mačku više nego mene!“
Izašla sam iz sobe i plakala u kupatilu sat vremena.
Ali nešto mi nije davalo mira. Bio je previše smiren. Previše spreman. Nije bilo kajanja, samo odbrambeni stav.
Sutradan, dok se tuširao, njegov telefon je zazvonio. Obično ne gledam tuđe poruke, ali nisam mogla da se suzdržim. I tada sam je vidjela.
Poruka na ekranu:
„Prelijepa je. Još jednom hvala — ne mogu da vjerujem da sam dobio čistokrvnu Ragdoll za tu cijenu. Jesi li siguran da tvoja žena ništa ne sumnja?“
Slomilo me.
Otvorila sam prepisku. Istina se odvijala pred mojim očima. Nije je odveo u azil. Prodao ju je. Za 1.200 dolara. Postavio je oglas na stranici za udomljavanje. Opisao ju je kao da prodaje stvar:
„Čistokrvna Ragdoll, pet godina, sjajan temperament. Poklanjamo zbog alergije supruge.“
Suočila sam ga s tim te večeri. Nije poricao. Samo je djelovao iznervirano, kao da sam ja problem.
„Gušimo se u dugovima“, rekao je.
„Trebali su mi novci. Ti je nikad ne bi pustila.“
Izašla sam.
To je bilo prije tri sedmice. Objavila sam svuda po internetu, po svim forumima koje sam našla. Čak sam pokušala da kontaktiram čovjeka koji ju je kupio, ali ne odgovara. Ne znam gdje je. Ne znam da li je dobro. Znam samo da je moj muž napravio sebičnu odluku koja je uništila sve u šta sam vjerovala.
Izgubila sam svoju najbolju prijateljicu. Izgubila sam dom. Izgubila sam osobu za koju sam vjerovala da će štititi ono što volim — a ne prodati to iza mojih leđa. Samo želim razvod. Moj muž ne pokazuje ni trunke kajanja. Samo zove i govori da „pređem preko toga“. Mrzim ga. Više ne prepoznajem osobu s kojom sam godinama bila. Kako neko može biti tako hladan i ravnodušan nakon svega?
Osjećam se potpuno izgubljeno. Čak razmišljam da preduzmem pravne korake, ali ne znam odakle da počnem ni koje su mi mogućnosti. Trebam li se posavjetovati s advokatom? Kako da se zaštitim i spriječim da mi se ovako nešto opet dogodi?
Ako neko može da mi ponudi savjet ili pomoć, bila bih zahvalna.
