Na dan kada sam napunila 9 godina, donela sam razne slatkiše u školu, a tokom velikog odmora smo istrčali napolje jer je bilo lepo vreme. Tada sam naletela na mamu, koja je došla u školu da pokupi neka dokumenta. Očigledno nije očekivala da će me sresti, pa je rekla:
— Pa, kad sam te već srela, daću ti poklon odmah!
U nestrpljivom iščekivanju pošla sam s njom do kola. Mama me je odvela do zadnjeg sedišta i pokazala kroz staklo:
— Evo, ovo je za tebe!
— Plišana igračka?
Toliko sam vremena u suzama molila za štene, a oni su mi kupili igračku-psa. Bila sam slomljena… Mama je videla moje razočaranje.
— Pa dobro, bar otvori vrata i uzmi je sa sobom, pokaži je drugarima u školi.
Povukla sam kvaku i tada je ta „igračka“ skočila i pojurila ka meni, mašući repom!
— Živa je! Živa je!
Nisam želela da je pustim ni na sekund: riđa, prelepa, moja kuca! I danas se tog trenutka sećam kao da je bio juče. Proslavile smo 14 mojih — ili bolje rečeno naših — rođendana zajedno. Volela sam je i još uvek je volim, neizmerno! Dan kada je ušla u moj život bio je najsrećniji dan mog života. 🐶💛
izvor: brightside.me
