Naš pevač kaže da mu je boravak na Hilandaru promenio život: “Smestim decu u krevet, odem u svoju sobu i iz sve glasa se derem i vrištim i molim se Bogu”

Aco Pejović slovi za jednog od najboljih domaćih pevača, sa specifičnim vokalom koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim. S godinama, njegov uspeh bio je sve veći, a nizao je brojne hitove. Međutim, malo ko zna da je pevač imao teško detinjstvo.

Roditelji su talenat za pevanje prepoznali još u ranoj mladosti, te su odlučili da ga upišu u muzičku školu. Međutim, kako nisu imali novca da sinu obezbede luksuzan život tokom školovanja, Aco je živeo u domu za učenike, s obzirom na to da muzička škola nije postojala u njegovom gradu.

„Imao sam 14 godina i to je za mene negde bio mučan period. Bio sam u đačkom domu koji je bio oronuo, hladan, sa sobama gde je bilo po 6,7 ljudi i zajednička kupatila. Ali Bože moj, sve zbog muzike“, ispričao je on.

„Nisam plakao ali su mi noći bile teške. U gradu si gde nikoga ne znaš, ali apsolutno nikoga. Stresno je bilo jer sam bio klinac. Treba da se snađeš, da izguraš tu priču zbog koje si došao“, rekao je Pejović za Grand, prenosi portal Telegraf.

Kako ističe, sreću i radost budili su vikendi koje je provodio uz roditelje, ali koji nisu bili tako česti.

„Možda sam jednom mesečno uspevao da odem kući. Radovao sam se maminoj kuhinji, nisam mogao da nosim hranu u dom jer nije bilo mesta gde da je držim. Baš je bilo kao u vojsci. Sećam se da je majka nakon što me je posetila tamo jednom prilikom, otišla kući u suzama. Onda se posle deset dana otac pojavio i rekao: ‘Moram da ti promenim dom. Majci se ne sviđa u kakvim uslovima živiš’, ispričao je Aco Pejović u emisiji “Iz profila“.

Danas je pevač u već decenijama dugom braku sa Biljanom, sa kojom je dobio tri ćerke. Njihova ljubav opstala je uprkos svemu, a učvrstila ju je i životna drama u kojoj su se našli.

Naime, Biljana je bila na ivici smrti, zbog pucanja aneurizme i izliva krvi u mozak, a najveća podrška bio joj je upravo pevač.

Jednom prilikom, Aca se kroz suze prisetio životne drame:

– Biljana je bila zdrava žena, nikad nije imala problema, nije ni znala da ima te aneurizme. To je kao jedan balon koji se stvori na krvnom sudu, ona je imala to urođeno i to dve na očnim aortama. Tri dana se žalila da je glava bolela, ali ništa nešto drugačije nego inače. Taj dan samo se srušila u amfiteatru pred studentima dok je držala predavanje i odmah su je odveli u Urgentni centar. To iščekivanje tamo, dok ona leži na stolu, ću zauvek pamtiti. Te ružne scene koje čovek mora da gleda, kako iznose svakih pola sata po jedno telo u crnim kesama, samo sediš i čekaš i prolazi ti kroz glavu da doktor izađe i kaže tebi “to je to”.

– Tad sam zvao, pošto imam puno prijatelja doktora sa kojima se družim, i odmah su mi pritekli u pomoć. Doduše jedna mlada doktorka me je uvela unutra, tad nisam znao uopšte šta su aneurizme, bila je mlada pa mi je delovala neiskusno, ali ne zameram joj. Ona je rekla, da se ona pita, ona bi je ostavila da je prati do ujutru, što bi bilo 100 odsto kobno za nju, jer je morala odmah na operaciju. Od 1.000 jedno preživi, kad pukne aneurizma, to su mi kasnije rekli. Onda je došao moj prijatelj i doktor Zoran i brzo su je prebacili na neurohirurgiju i tu je doktor Tasić prihvatio i danas sam mu zahvalan kao bratu. To se sve dešava u 12 uveče – pričao je pevač, pa nastavio:

– Te večeri ne mogu zaboraviti, cela srpska estrada je bila kod mene. Tad sam shvatio da su mi pravi prijatelji, pokazali su mi ljubav i poštovanje. Toliko su mi snage dale kolege, od Cece, Brene, Bobe, Zorice i Kemiša, Bekute i Mrke, Žike Jakšića, Raka Marić, Lukas, Tropiko, ne znam ko nije bio u Urgentnom uz mene, došli su svi u bolnicu. Bilo je 150 ljudi od toga 70 odsto sa estrade. Sećam se, kreću da je vode na operaciju i zovu moju decu da je vide, jer je to možda poslednji put da je vide. Šest i po sati je trajala operacija, mi smo ostali do 7 ujutru u Urgentnom – ispričao je Pejović te dodao da je nakon operacije krenula nova borba za Biljanin život.

– Posle operacije bilo je užas videti je kako leži obrijane glave, sa rezovima. Posle toga užas je bio klincima objasniti šta su mogući scenariji. Nisam dozvolio nikome da mi dolazi kući, hteo sam da budem sam sa svojom decom, i onda sednem, zagrlim ih i kažem – možemo da ostanemo bez mame, ali sve to prođe, izdrži nekako čovek. Sve vreme mi je bila na pameti ta Cecina pesma “Živ se čovek na sve navikne”. Te prve večeri, od stresa ili čega već, desi se da starija ćerka ima neko trovanje, spava u kupatilu pored šolje. Srednja ima problem sa zubom, najmlađa dobije temperaturu u pola noći. Zovem doktora da da infuziju starijoj ćerki i onda kad ih smestim u krevet, odem u svoju sobu i iz sve glasa se derem i vrištim i molim Bilju da ne umre i da me ne ostavi – ispričao je Pejović.

Biljana i on su se venčali odmah nakon što je ona završila srednju školu, a on neretko ističe kolika mu je ona podrška u životu. Inače, Biljana je doktor ekonomskih nauka i prava je lepotica.

– Vera ti pomogne da porodicu sačuvaš, trudio sam se da porodicu i klince uvedem u priču da znaju šta su prave vrednosti a šta nisu. Trudim se da idem svake godine na Hilandar, to je srpski hadžiluk, vidim da mnogo mladih ljudi odlazi na Svetu Goru. Gore treba otići zato što tih 4-5 dana koliko se ostane, čovek sam sebe preispita, ja bar sebe, ali znam i moji prijatelji i kumovi. To je meni neki ventil koji niko ne može da mi pruži, ni skijanje koje volim jako, ne može to da mi nadomesti. Ne postoji nikakav odmor koji može da mi odmori glavu kao što mogu gore da se odmorim – objasnio je Aco koji tvrdi da mu je prvi boravak u Hilandaru promenio život.