Neizgovorene reči

Ako bi video Donatu…
Ona je, u njegovom srcu, predstavljala sinonim za dom. Niko ga, sem Do- nate, nije mogao navesti da stekne doživljaj povratka kući, povratka domu. Niko nije mogao da utoh njegovu glad, kao ni njegovu žeđ, sem nje.
Morao je da je vidi, uprkos tome što je znao da je to bilo pogrešno. Ah, razmišljao je, dok je vozio ka njenoj kući, svako je imao neki porok, neku slabost, nešto što je bilo jače od njega, sa čim nije uspevao da se izbori.
On je imao Donatu. Ona je bila njegov porok, njegova slabost. Osećanja koja je gajio prema njoj su bila jača od svega. Od savesti, od razuma, od logike.

Bio je kriv zbog ljubavi prema njoj i nosio je to teško breme krivice na svojim leđima. Uglavnom se osećao loše, sem u pojedinim trenucima, kada bi sagledao svoj život, i otkrio da je u svemu bio bcsprckoran, da je u svemu bio ispravan. Tada bi zaključio daje i on imao pravo na slabost, na ludost, na nesavršenost.
U takvim trenucima, u kojima bi pomislio da se trudio i žrtvovao više od drugih, da je patio i odricao se više od drugih, da je zanemarivao sebe više od drugih, potražio bi Donatu. Dozvolio bi sebi tu jednu grešku, taj jedan grch, tu jednu nepromišljenost. Video bi je, porazgovarao sa njom, i odlazio srećan, uveren da je sa životom izravnao račune. Da je dobio sve ono što je davno zaslužio, daje mogao da bude miran.