Zaplakala je bolno, nemo. Njen jedini brat, najbolji prijatelj na svetu i žena koju je
voleo, više ne postoje. Otišli su da proslave desetogodišnjicu srednog braka, puni vere
u još lepšu bududnost. Kakva nepravda, zla sudbina!
Kad su suze presahle, prebacila je telefon ispred sebe i potražila majku, koja je
poslom boravila u zapadnoj Africi. Majčin uzdrhtao glas izazvao je novu bujicu suza.
Tugom povezane preko okeana, majka i kder su zajedno plakale.
Razgovarale su dugo. Prisedale su se srednih dana provedenih zajedno. Sedale su
se Džesijeve prve zarade od prodaje novina. Još u dvanestoj godini odlučio je da, kao
jedina muška glava u porodici, svojim udelom doprinese u izdržavanju. Njegovog
venčanja u Ričmondu, obavljenog prema obredima afričkih predaka. Sidušne, ljupke
neveste Rozmeri, koju je majka prozvala Pupoljkom. Radosnog događaja jednog
utorka, kada je željena devojčica ugledala svet. Nasledila je majčinu krhkost i Džesijeve
oči i osmeh.
Bini ih je povratila u stvarnost. Bini je tu, a sa njom ostaje da živi ljubav prema Rozi
i Džesiju. Gubitak voljenih roditelja ne može da se nadoknadi, ali Bini nede biti sama na
svetu. Okružena nežnošdu dve žene, pogođene tragičnim događajem koliko i ona sama,
vremenom de preboleti najtežu tugu i naučiti da živi bez svojih najrođenijih.
Dora Vuds je obedala kderki da de prvim avionom doleteti iz Nigerije. Upozorila je
da ništa ne govori Bini. Trebalo je da zajednički smisle najbezbolniji način da detetu
saopšte strašnu vest.
