Nikada nisam imala pravu dizajnersku stvar, za razliku od mog muža koji nikada nije morao da brine o novcu. Dok sam odrastala, gledala sam druge devojke kako nose sjajne tašne i garderobu čije brendove jedva da sam znala da izgovorim. Nisam im zavidela—samo sam mislila da taj svet nije za nekoga poput mene.
Zato kad sam pronašla lažnu dizajnersku torbu koja je izgledala dovoljno uverljivo, dozvolila sam sebi da uživam. Bila je lepa. Bila je savršena. I na nekoliko trenutaka, osećala sam se kao da pripadam tom sjajnom i uglađenom svetu.
Tog jutra sam napravila fotografiju—moj kapućino, zrak zlatnog sunca i torba pored mene. Nisam dodala opis. Nisam tvrdila da je prava. Samo sam je objavila.
Nekoliko sati kasnije, moj muž je ušao u sobu s telefonom u ruci. Nije se smeškao.
„Objavila si tu sliku?“ pitao je.
„Jesam,“ rekla sam, zbunjeno. „Zašto?“
Nije odmah odgovorio. Samo me je gledao kao da pokušava da nađe prave reči. Onda je priznao…
„Moja mama je videla. Objavu. I pomenula ju je u porodičnoj grupi.“
Nagnula sam glavu. „Dobro… i?“
Zastao je. „Rekla je… da misli da si lažna. Da ti je važniji izgled nego suština. Da pokušavaš da budeš neko ko nisi.“
Trepnula sam, šokirana. „Ozbiljno je to rekla?“
Klimnuo je glavom, gotovo kao da mu je žao. „I znaš… počeo sam da razmišljam da možda ima pravo.“
Te reči su me pogodile jače nego što sam očekivala. Ne zato što njegova majka ne odobrava mene, već zato što se on složio s njom. Gledao me je i, umesto da vidi nekog ko pokušava da se oseća dostojno, video je nekog ko se pretvara.
„Ti nisi ta devojka,“ dodao je. „Prestani da pokušavaš da budeš.“
Stajala sam ukočeno, s mislima koje su mi divljale u glavi. Nisam lagala. Nisam se hvalila. Samo sam podelila sliku nečega zbog čega sam se osećala lepo.
Ali u tom trenutku, sve je puklo.
Od tada skoro da ne razgovaramo. Tišina među nama teža je od svake svađe. I ne prestajem da se pitam—da li je ta jedna objava zaista otkrila nešto loše o meni… ili nešto o njemu?
U svakom slučaju, ta fotografija—samo jedan tihi trenutak s lažnom Dior torbom—na kraju mi je pokazala istinu koju nisam želela da vidim.
Ne znam šta da radim sada. Da li da se izvinim zbog nečeg tako bezazlenog? Ili je ovo znak da više nismo na istoj strani?
