Dva sata dug let, od Larnake do Soluna, Andronika je provela spavajući. Na aerodromu je popila kafu, iznajmila automobil i zaputila se ka zapadu, ka unutrašnjosti. Propustila je da obiđe svoj stan, i da se javi mnogobrojnim prijateljima, jer je žurila da što pre stigne do Haline. Neprekidno ju je mučilo pitanje, vezano za problem koji je ona imala. Nije sumnjala u to da li će ona moći da joj pomogne, već da li će njeni roditelji to da joj dozvole. Oboje su negodovali zbog toga što je Halina imala jaču vezu sa tetkom, nego sa ocem i majkom. Nisu ih uslovljavali da prekinu kontakt samo zato što je Andronika svoj deci kupovala veoma kvalitetne i skupe poklone. One, koje oni sami nisu mogli da im priušte.
Vozila je neprekidno pet sati, a onda je, prema planu, iznajmila sobu u hotelu „Andrados“, koji se nalazio na ulazu u Sidar. Iako je bilo tri sata iza ponoći, poslala je poruku Halini da je doputovala i da će doći kolima tamo, gde ona bude predložila da se sastanku.
Očekivala je da će joj se Halina javiti tek po svanuću jutra, i da će imati vremena da odspava. Međutim, i pre nego što je stigla da legne u krevet, Halina joj je poslala poruku da će taksijem doći u hotel.
To je sasvim razbudilo Androniku i udvostručilo strah koji je osećala. Neko vreme je besciljno hodala po sobi, a onda je naručila da joj donesu kafu, kao i voćnu salatu. Bila je gladna, tako da je u slast pojela činiju punu raznovrsnog voća.
Ispijala je kafu, kada je čula kucanje o vrata sobe. Otvorila ih je i već sledećeg trenutka prihvatila Halinu, koja joj se bacila na grudi i tužno zaplakala.
Hvala ti, Nika… – jecala je Halina, čije se telo treslo od plača. -Hvala ti što si došla… Ne možeš ni da zamisliš koliko mi znači to, Što si sada ovde.
Ovde sam, malena… – tešila ju je Andronika, mazeći je po glavi. – Ovde sam, i ne idem nikuda, dok ne rešimo taj problem koji imaš.
Nenaviknuta na toliku količinu nežnosti i brižnosti, Halina je briznula u još jači plač. Smatrajući da je dobro za nju da se kroz suze oslobodi napetosti, Andronika je nije sprečavala da plače. Samo ju je utešno mazila, ne odvajajući se od nje.
