Ocu muslimanu uputila je izvinjenje što je promenila veru i otpevala najveći hit o pravoslavlju: Iz bede je izvukao Saša Popović

Indira Radić bila je jedno od najprepoznatljivijih imena folk scene devedesetih i početkom dvehiljaditih. Njene pesme i danas se rado slušaju, a hitovi su odoleli vremenu i trendovima. Publiku je osvajala snažnim emocijama, prepoznatljivim glasom i pričama u kojima su se mnogi pronalazili.

Uprkos ogromnoj popularnosti, Indira se u jednom trenutku našla bez novca i jasnog pravca. Kako je kasnije ispričano, ostala je gotovo bez ikakvih sredstava i bila prinuđena da potraži pomoć.

Tada se obratila Saši Popoviću, koji je kasnije opisao njihov prvi susret kao potpuno iskren i bez ulepšavanja. Došla je skromno obučena i otvoreno rekla da nema novca, ali ima volju da radi. Upravo ta odlučnost bila je prelomna – dobila je novu šansu i nastavila karijeru koja je kasnije iznedrila brojne hitove.

– Indiru sam prvi put upoznao na jednoj turneji u Švajcarskoj, a prvu saradnju ostvario sa njom 1996. godine. Došla si u produkciju Zam, onako u patikama, farmericama i rekla: “Jel možete vi meni nešto da uradite, ja para nemam, ako može nešto da se uradi, uradite, ako ne, laku noć i doviđenja.” Ja sam rekao da ću ti uraditi album i da se javiš prvog septembra – ispričao je Saša Popović u emisiji “Veče sa Indirom Radić” na “Grand” televiziji 2014. godine.

Indira je i u narednim godinama ostala prisutna na muzičkoj sceni, negujući vernu publiku i reputaciju žene koja je mnogo toga prošla, ali nikada nije odustala.

Jedan od najosetljivijih i najdubljih izbora u Indirinom životu bila je odluka da promeni veru. Rođena je u mešovitom braku – otac joj je bio Bošnjak muslimanske veroispovesti, dok je majka bila Srpkinja pravoslavka. Odrastanje između dve tradicije oblikovalo je njenu ličnost, ali je s vremenom osetila potrebu da se jasno opredeli.

Tokom godina donela je odluku da pređe u pravoslavlje. Za Indiru to nije bio formalan čin, već duboko lično opredeljenje. Svoju vezu sa majkom, identitetom i osećajem pripadnosti simbolično je izrazila pesmom “Srpkinja je mene majka rodila”, koja je postala mnogo više od običnog hita – bila je poruka, stav i emocija pretočena u muziku.

Svesna da bi ovakva odluka mogla povrediti njenog oca, Indira je, kako je sama priznala, otvoreno razgovarala s njim i iskreno mu se izvinila. Time je pokazala da njen izbor ne znači odbacivanje korena, već potrebu da bude verna sebi, uz poštovanje porodice i porekla.

Početkom devedesetih, tokom ratnih dešavanja u bivšoj Jugoslaviji, Indira je sa suprugom, majkom i tek rođenim sinom Severinom napustila Bosnu i preselila se u Srbiju. Taj period pamti kao jedan od najtežih u životu.

Posebno traumatičan trenutak bio je kada joj je sin, tada četvorogodišnjak, bez njenog znanja odveden nazad u Bosnu. Usledila je dugotrajna i iscrpljujuća pravna borba, nakon koje je Severin vraćen majci. Taj događaj ostavio je dubok trag, ali i dodatno učvrstio njen karakter.

Kada je reč o privatnom životu, Indira je retko govorila javno. Jedina veza koju je otvoreno potvrdila bila je ona sa Goranom Kurtumom, koji je u tom periodu bio u braku. Iako su planirali zajedničku budućnost, veza je okončana krajem 2015. godine, pre svega zbog njene potpune posvećenosti poslu. Nakon raskida ostali su u korektnim odnosima, a Goran je imao dobar odnos i sa njenim sinom.

Poznata je i njena dugogodišnja veza sa producentom Goranom Ratkovićem Raletom. Njihov odnos bio je buran, ali i obeležen velikom podrškom – Indira mu je pomogla da se izvuče iz ozbiljnih dugova, čak i po cenu ličnih i profesionalnih rizika. Iako su kasnije sarađivali gotovo deceniju, razišli su se zbog zasićenja i nedostatka nove inspiracije.