Odbila sam da obučavam pripravnika. Provela sam šest meseci učeći ga sve što sam znala — svaki sistem, svaku posebnost klijenata, svaki trik koji sam naučila tokom pet godina.
Juče su ga postavili za mog šefa. Dupla plata u odnosu na moju. Svi u sali za sastanke su me gledali, čekajući reakciju. Ja sam samo osmehnula i čestitala mu.
Sledećeg dana, svi su se zaledili kada su otvorili moj mejl koji je išao na celu firmu. Pisalo je: „Sa trenutnim učinkom, više neću pružati obuke, smernice ili pomoć menadžmentu. Opis mog posla ne uključuje mentorstvo nad nadzornicima.“
HR me je pozvao na sastanak za manje od sat vremena. Moj novi šef je bio u panici — nije imao pojma kako da odradi polovinu svog posla bez mene. Menadžment je pokušavao da me ubedi da sam neprofesionalna i da štetim timu.
Ali stvar je u tome da sam godinama radila dva posla. Ispravljala tuđe greške. Ostajala kasno dok su drugi odlazili kući. I za šta? Da gledam kako neko koga sam obučila dobija unapređenje koje sam ja zaslužila?
Sada moj šef stalno dolazi za moj sto sa pitanjima, a ja ga svaki put upućujem na HR. Napetost je nepodnošljiva. Moji kolege su podeljeni — neki misle da sam hrabra, drugi kažu da sam sitničava.
Ne znam više šta da radim. Da li sam pogrešila što sam povukla ovu granicu? Iscrpljena sam od godina iskorišćavanja, ali sada se pitam da li sam sebi samo zakomplikovala život.
Treba mi iskren savet jer se osećam kao da tonem i ne znam da li da nastavim da stojim čvrsto ili da pokušam da sredim ovu situaciju pre nego što potpuno uništi moju karijeru.
Vaša,
Ema
