Oduvek sam pokušavala da budem tu za svoju pastorku, Lilu. Kada je postala mlada mama, uskočila sam bez razmišljanja — neprospavane noći, prljave pelene, pregledi kod lekara. Bila sam joj podrška, bez pitanja.
Prošlog meseca, zamolila me da pričuvam njeno dete za vikend zbog „wellness retreat-a“. Oslobodila sam ceo raspored. Ali dva dana pre toga, stigla mi je poruka koja je sve promenila. Bila je to Lila u grupnom četu, kako se hvali da leti da se vidi s muškarcem s kojim se tajno viđa još otkad je bila trudna.
Bila sam šokirana. A onda sam pročitala ime tog muškarca — i zaledila se: bio je to moj sestrić. Sin moje sestre. Godinama nismo bile u kontaktu, ali nedavno smo se ponovo povezale. I tada mi je sinulo: beba koju Lila odgaja možda nije detetova od sadašnjeg dečka.
Nisam rekla ništa. Dozvolila sam joj da dođe u petak s bebom. Nasmejala sam se i rekla: „Zapravo, neću čuvati dete. Ali tvoj dečko možda treba da pročita ovu poruku koju si poslala.“ Zatim sam joj predala odštampan primerak četa i zatvorila vrata.
Beba je plakala. Ona nije. Samo je stajala, ćuteći.
Ali sada ne znam šta da radim. Da li da nešto kažem? Da li da obavestim nekoga? Ili da se jednostavno ne mešam i pustim da sve ide svojim tokom?
Šta vi mislite, Bright Side?
Natalija
