Moja sestra je izgubila muža i osmogodišnjeg sina u nesreći šest dana pre mog venčanja. Tražila je da otkažem, ali sam rekao:
„Ne mogu da žrtvujem svoj dan. Već smo sve platili.“
Ona je ćutala.
Na veliki dan, dok smo svi plesali, moja sestra se pojavila u gomili, histerično se smejući. Odjednom se začuo jak zvuk, sva svetla u sali su se istovremeno ugasila, a muzika naglo prestala.
Užasnut, video sam slike njenog sina i muža kako se pojavljuju na velikom projekcionom platnu gde su se prikazivale naše svadbene fotografije. U tom trenutku sam shvatio da je isplanirala sve da mi uništi poseban dan.
Zatim je moja sestra izašla na binu, uzela mikrofon i obratila mi se:
„Ti ovde plešeš i slaviš dok je tvoj mali nećak umro pre manje od nedelju dana. Sram te bilo!“
Pre nego što je sišla sa bine, dodala je:
„Kada budeš imao svoju decu, ja ću se prema njima odnositi sa istom ravnodušnošću kao što si se ti odnosio prema mojoj!“
Posle toga je nastala tišina, a gosti su ubrzo počeli da odlaze. Moj dan je bio potpuno uništen.
Da li sam ja kriv?
Lea
(Preuzeto)
