Oduvek sam imala prirodno obline — nisam gojazna, samo nisam mršava kao manekenka s piste. Moj muž je govorio da upravo to voli kod mene. Njegova majka? Potpuno druga priča.
Na jednoj porodičnoj večeri svima je poslužila lazanje — a onda je preda me stavila činiju zelene salate i uz sladak osmeh rekla: „Imaš tako lepo lice. Šteta što dopuštaš da ti telo to pokvari.“
Soba je utihnula. Pogledala sam muža, očekujući da me podrži. Umesto toga, nasmejao se. Tiho sam pojela svoju salatu… Kasnije, kada sam mu rekla koliko me je to duboko povredilo, samo je odmahnuo rukom.
„Previše si osetljiva“, rekao je. „Takva je ona. Staromodna. Ignoriši je.“ Nasmešila sam se. Učtivo. I napravila plan.
Sledećeg vikenda ponovo je organizovala večeru. Pojavila sam se sa lepo upakovanim poklonom. Zaledila se dok ga je otvarala pred svima.
Unutra je bila knjiga „Healthy at Every Size“ — fitnes kuvar. Na unutrašnjoj strani stajala je rukom napisana poruka: „Za nekoga ko je očigledno opsednut težinom… ali ko bi ipak mogao da nauči ponešto o dostojanstvu.“
Lice joj je prebledelo. Posle večere, muž me je povukao u stranu. „Osramotila si je“, izgrdio me je. „To je bilo nepoštovanje.“
Sada se pitam… Jesam li preterala? Ili sam konačno povukla granicu?
Srdačno,
Caroline
Preuzeto
