Otišao iz Bosne bez marke, pa nakon 10 godina kupio kuću u Nemačkoj za 3.550 evra: „Dok sam čistio iz nje smeće pronašao sam knjigu i postao bogataš“

Kada je 2014. godine Dženan Ćišić spakovao stvari i krenuo put Nemačke, nije imao velike planove niti je mogao da pretpostavi da će tamo ostati čitavu deceniju. U Bosni je ostavio svoj dotadašnji život, muziku i posao nastavnika, a u nepoznatu zemlju otišao je sa jednom jedinom željom – da zaradi dovoljno novca i vrati se kući.

Njegova priča nije samo priča o sreći, već i o upornosti, snalažljivosti i spremnosti da čovek prihvati svaki posao kada počinje od nule.

Kada je stigao u Nemačku, Dženan nije imao ni sigurnost ni poznanstva koja bi mu olakšala početak.

„Prvi posao mi je bio na baušteli. Kada sam odlučio da idem tamo, kažem ja: nemam para. Oni mi odgovore: zaradićeš. Kažem nemam papire – nema veze. Ne znam jezik – ne treba ti. Imaš leđa, ćuti i radi“, ispričao je.

Tako je i bilo. Umesto udobnog početka, čekali su ga teški fizički poslovi, rano ustajanje, naporan rad i svakodnevna borba da se izbori za svoje mesto.

Ipak, ono što mu je najteže padalo nije bio sam posao, već osećaj da je morao da sakrije deo sebe.

U Bosni je bio muzičar, svirao klarinet i radio kao nastavnik muzičkog. Imao je obrazovanje i profesiju koju je voleo, ali u Nemačkoj je morao da krene ispočetka.

„Bilo me je sramota da kažem ljudima da sam svirao, da sam školovani muzičar. Došao sam iz Bosne i radio najteže fizičke poslove. Ali znao sam zbog čega sam tu“, rekao je.

Dženan nije odustajao. Polako je učio jezik, prilagođavao se novoj sredini i tražio način da napreduje.

Vremenom je dobio papire, pronašao sigurnije poslove, a zatim počeo da radi i u restoranu. Kasnije je postao vozač tramvaja, što mu je donelo još veću stabilnost.

Za sve to vreme nije zaboravio ljude koji su prolazili kroz sličnu situaciju kao on. Kako kaže, mnogima iz Bosne pomogao je da dođu u Nemačku i snađu se.

„Nema onoga koga nisam odveo tamo i pomogao mu koliko sam mogao“, pričao je.

Ipak, najveći san mu je bio da jednog dana ne plaća kiriju, već da ima nešto svoje.

Iako je imao stabilan posao, Dženan nije želeo da se zadužuje velikim kreditom.

„Nisam više mogao da živim na kiriji. Vera mi nije dozvoljavala da podižem kredit. Razmišljao sam šta mogu da uradim“, objasnio je.

Počeo je da istražuje druge mogućnosti i tada je otkrio da se u Nemačkoj kuće prodaju i putem aukcija.

Njegova ideja bila je jednostavna – pronaći nešto što drugi ljudi ne žele, kupiti povoljno i svojim radom obnoviti.

„Mislio sam, kupiću neku ruševinu, bukvalno bilo šta, samo da ulažem u nešto svoje. Ali čak su i te stare kuće bile skupe“, rekao je.

Tada je naišao na internet aukcije nekretnina.

Dženan je odlučio da pokuša.

Na desetine aukcija slao je ponude za kuće koje su bile zapuštene, stare ili napuštene.

„Poslao sam oko 75 ponuda za kuće koje su bile na aukciji. Koliko sam imao novca u kešu, toliko bih ponudio“, ispričao je.

Nije očekivao ništa posebno. Verovao je da će većina ponuda biti odbijena.

Ali jednog dana, dok je krenuo na posao, zazvonio mu je telefon.

Sa druge strane bila je žena koja mu je saopštila vest koju nije mogao da poveruje.

„Čestitam, pobedili ste na aukciji“, rekla mu je.

U prvom trenutku nije ni shvatio šta se dogodilo.

„Pitao sam je da li je prošla ona cena koju sam ponudio. Kaže ona: jeste.“

A cena koju je ponudio bila je neverovatnih 3.550 evra.

Na prvi pogled, mnogi bi odustali od onoga što je Dženan kupio.

Kuća je godinama bila prazna, a prethodna vlasnica je preminula bez naslednika. Nekretnina je čak tri godine stajala napuštena, zbog čega je odlučeno da se proda putem aukcije.

Međutim, ono što je Dženan dobio za 3.550 evra nije bila samo kuća.

Dobio je i sve što se nalazilo unutra.

„Dobio sam je u kompletu – sa smećem i zlatom i svim što je bilo u njoj“, rekao je kroz osmeh.

Prethodna vlasnica bila je osoba koja je teško bacala stvari. Čuvala je gotovo sve, a komšije su joj često donosile stare predmete koje više nisu koristile.

Zbog toga je dvorište bilo prepuno stvari.

„Bilo je oko 40 kubika smeća“, ispričao je.

Ipak, Dženan nije gledao na to kao problem.

Znao je da će, kada sve očisti, ostati ono najvažnije – kuća.

„Da biste danas izgradili kuću u Nemačkoj, samo za dozvole vam treba oko 17.000 evra. Tako da sam ja svakako bio na dobitku“, objasnio je.

Umesto da odmah angažuje firme i plati odvoz svega što se nalazilo u kući, Dženan je pronašao drugačije rešenje.

Gotovo godinu dana čistio je prostor, ali je mnoge stvari pokušao da pokloni.

„Nisam želeo sve da bacam i plaćam otpad. Slikao sam stvari, stavljao na internet i ljudima poklanjao. Bilo mi je važno samo da se odnese“, rekao je.

Tako je malo-pomalo oslobađao kuću od nagomilanih predmeta i pripremao je za novi život.

Ali tada su mu komšije skrenule pažnju na nešto.

Rekli su mu da pažljivo pregleda sve knjige, kutije i stare stvari koje su ostale iza prethodne vlasnice.

„Možda tu može biti nešto“, govorili su mu.

Dženan nije mnogo očekivao. Nije ni pomišljao da bi u staroj kući mogao pronaći nešto vredno.

A onda se dogodilo iznenađenje.

Dok je pregledao stvari, pronašao je kovertu sa novcem.

„Kada sam video prvih dvadeset evra u kuhinji, nema srećnijeg čoveka od mene“, rekao je.

Međutim, to nije bio jedini novac koji je pronašao.

U jednoj knjizi nalazila se koverta sa većom sumom.

Bio je to, kako pretpostavlja, skriveni novac prethodne vlasnice – njena ušteđevina koju niko nije pronašao.

„Ta suma je bila tolika da sam podmirio sve troškove“, ispričao je.

Novac koji je pronašao omogućio mu je da završi radove i plati ljudima koji su mu pomagali.

„Sredio sam celu kuću i isplatio sve koji su radili sa mnom“, rekao je.

Danas, kada pogleda unazad, Dženan kaže da nikada ne bi mogao da zamisli takav splet okolnosti.

Od čoveka koji je došao u Nemačku bez papira i sa nekoliko evra u džepu, postao je vlasnik kuće koju je kupio za cenu koju mnogi ne bi ni poverovali.

Njegova priča pokazuje da nekada najveće prilike dolaze upravo iz onoga što drugi odbace – samo je potrebno imati dovoljno hrabrosti da se u njima vidi šansa.