- Meso, naročito crveno meso i prerađeni mesni proizvodi, povezani su s povećanim rizikom od određenih bolesti, kao što su kardiovaskularne bolesti, dijabetes tipa 2 i rak. Neke studije sugerišu da prekomerno konzumiranje crvenog mesa može doprineti nastanku ovih oboljenja, dok su povrće, voće i integralne žitarice često povezane s boljim zdravljem.
- S druge strane, meso je dobar izvor proteina, vitamina B12, željeza i cinka, koji su važni za ljudsko zdravlje, a teško se nalaze u biljnoj ishrani.
Svakodnevna konzumacija mesa i prerađevina od mesa može imati loše posledice po zdravlje. Meso je dobar izvor proteina, koji su neophodni za rast i obnovu ćelija u organizmu, pa je piletina čest izbor, čak i među onima koji žele da smršaju. Ipak, preterana konzumacija mesa, posebno prerađenih mesnih proizvoda, može dovesti do niza zdravstvenih problema. Iako je meso bitan izvor hranljivih materija, važno je birati vrste mesa koje su nutritivno bogate, a istovremeno imati u vidu zdravlje srca i krvnih sudova.
Gastroenterolog doktor Vojislav Perišić, tokom gostovanja na “TV Prva”, ističe da je veoma bitno unositi meso, ali umerenost je ključ. “Svaki dan za ručak treba jesti parče mesa, možete jesti i soju, ali ja ne volim soju. Najkvalitetnije meso, kada uđete u američku mesaru, najčešće se jede govedina. A ne teletina ili junetina. Zašto? Veoma je crveno, što govori o sadržaju gvožđa, a gde ima gvožđa, tu je i cink. Kada uzmete parče govedine, često ima beličastu mast, koja je zdrava, jer sadrži vitamin D. Govedina je daleko bolja od svinjetine. Uzmite samo but od svinje, a kada se osuši, pojedite samo crveni deo.” Govedina je, dakle, zdraviji izbor od drugih vrsta mesa, poput svinjetine, jer sadrži značajnu količinu vitamina i minerala.
Međutim, nisu svi mesni proizvodi podjednako zdravi. Neke vrste mesa treba izbegavati, jer mogu povećati nivo lošeg holesterola, što vodi do začepljenja arterija i povećava rizik od srčanog i moždanog udara. Četiri vrste mesa posebno se izdvajaju kao nepoželjne u svakodnevnoj ishrani.
Biftek, iako bogat gvožđem i proteinima, može biti štetan zbog visokog sadržaja zasićenih masti. Prekomerna konzumacija masnog crvenog mesa, poput bifteka, može izazvati upalne procese u organizmu, što dugoročno može dovesti do kardiovaskularnih problema. Drugi mesni proizvod koji bi trebalo izbegavati je jagnjetina. Mnoge osobe uživaju u njenom ukusu, ali se ne preporučuje da se jede češće od jednom nedeljno. Jagnjeće meso je bogato zasićenim mastima, što može negativno uticati na nivo holesterola, naročito kod onih koji imaju visok holesterol ili porodičnu istoriju kardiovaskularnih bolesti.
Svinjska rebra su takođe među proizvodima koji se ne bi smeli konzumirati prečesto. Iako su vrlo ukusna, svinjska rebra su previše masna, pa čak i mala porcija od 115 grama može da unese čak 13 grama zasićenih masti. S obzirom na to da prekomeran unos zasićenih masti doprinosi povišenju holesterola, treba ih konzumirati u vrlo ograničenim količinama.
Konačno, mesne prerađevine, kao što su kobasice, nalaze se na gotovo svakoj listi namirnica koje nisu dobre za zdravlje. Sušene kobasice, na primer, sadrže visok nivo zasićenih masti i natrijuma. Porcija od 50 grama može sadržati čak šest grama zasićenih masti i do 500 miligrama natrijuma, što je značajno više od preporučene dnevne količine. Prekomerni unos natrijuma može doprineti visokim krvnim pritiscima, što je još jedan faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti.
Zato je važno biti selektivan prilikom odabira mesa, birajući vrste koje su nutritivno bogate, ali i izbegavajući proizvode koji mogu negativno uticati na zdravlje, posebno kada se konzumiraju u velikim količinama. Zdrav način ishrane podrazumeva raznovrsnost, balans i umereni unos mesa, uz naglasak na zdravije opcije, poput piletine, govedine i povrća bogatog vlaknima.
