Ulica je bila prepuna ljudi, ali, sve i da je vladala još veća gužva, Zelda Stole bi lako uočila Bendera Milera. Dobro je upamtila njegovu visoku, masivnu figuru, njegovo upečatljivo, muževno lice, stav večitog pobednika i samouvereni osmeh onoga ko je imao i dobijao sve što bi poželeo.
Potrčala je da ga stigne, intrigirana njegovim dolaskom u Hamburg. Morala je da sazna da li je taj dolazak imao veze sa Hanom, njenom rođakom, Benderovom višegodišnjom ljubavnicom.
Iako se ta čudna, mnogo puta prekidana i nastavljana veza Hane i Bendera nje lično nije ticala, ljubopitljivost ju je navodila da pokuša da sazna da li je na pomolu bila neka nova faza te nesvakidašnje ljubavne priče. Ona je navijala za to da se Hana uda za Bendera. Smatrala je da bi bilo dobro imati tako imudnog, sposobnog i zgodnog muškarca u blizini. Makar i u svojstvu muža dalje rođake.
-Gospodine Miler! Gospodine Miler! -trčala je ka njemu bez daha, lomedi se na visokim potpeticama.Listovi su je boleli od neudobnih sandala, ali ih se ona nije odricala.
Na pragu četrdesete, neudata i bez veze koja bi mogla da se okonča brakom, vodila je računa o tome da uvek izgleda najbolje što može, za slučaj da upozna potencijalnog mladoženju.Bila je opsednuta željom da okonča svoj usedelički status i da se prepusti svim blagodetima bračnog života.
Smatrala je da je Hana odavno trebalo da navede Bendera Milera da je oženi, makar se poslužila i iznuđenom trudnodom. Nije joj bilo jasno kako je njena rođaka dozvoljavala svom modnom ljubavniku da odlazi i dolazi kada bi mu se to prohtelo, a da pritom ne insistira na ozvaničenju njihove desetogodišnje, sporadične veze. Da je ona bila na njenom mestu, odavno bi odvela Bendera pred oltar. Na ovaj, ilina onaj način. Jer, takav muškarac se nije tek tako puštao na slobodu, gde su ga vrebale brojne belosvetske udavače.I ona sama bi se, da nije osedala obavezu prema Hani i njenim roditeljima, odavno upustila u flertovanje sa Benderom.
