Iznenadila je sebe takvom pomišlju, pa Nik joj se nije udvarao, a za izraze naklonosti u životu princeze Bjanke de la Vareze od Konstance nema mesta. Uzela je ruž u iz vaze pomirisavši je. Bio je to dirljivo nežan gest njenog domaćina. Prisetila se kako su prethodne noć i dokasno sedeli u dvorištu pijući čaj. Ona mu je ispričala sve o svom putovanju iako se zaklela sebi da nikome neće odati svoj identitet. Bilo je tako
lako razgovarati s njim, tako ju je pažljivo slušao umesto da bude nestrpljiv da s to pre preuzme reč , kao ostali muškarci koje je poznavala.
Nik je verovatno otišao rano na posao, zaključila je primetivši na poslužavniku poruku od njega.
„Vigo će doći po tebe u pet po podne i nastavićemo razgledanje grada. Molim te, obuci se ležerno. Nik.“
Pones to se nikad neće desiti između Nika i nje, na primer, romansa, jer je pomisao na to rezultat bujne mašte usamljene devojke. Ona će u Firenci ostati samo tri nedelje do zakazanog venčanja, a Nik je takođe pred prekretnicom u životu. Inače, več joj je rekao da je nezenja i da tako želi da ostane.
