Grej Čejs je ustao od stola za crtanje i prišao prozoru. Sa dvadesetog sprata na kome se nalazila njegova kancelarija, imao je fantastičan pogled na Boston, kao na dlanu. – Ovo je bila očeva kancelarija, prvi put sam ušao u nju pre dvadeset godina i prvo što sam uradio, pogledao sam kroz prozor. Stajali smo obojica i gledali Boston ispred nas. Tada me je otac pitao čime nameravam da se bavim u životu. Bilo mi je najlogičnije da mu kažem da nameravam da budem arhitekta. Rekao mi je, ako to nameravam, samo da bi bio dobar sin i nastavio porodični posao, mogu odmah da se predomislim….
608
