Pre mnogo godina, stajala sam u redu u pekari na Dan zaljubljenih.
Imala sam užasan dan na poslu, bila sam umorna i samo sam želela da se dan završi.
Ispred mene je stajala starija žena u plavom kaputu, sa ružičastom kamelijom zakačenom na dugme.
Pohvalila sam cvet i rekla joj da me kamelije uvek podsećaju na moju baku, koja ih je gajila — ružičaste, bele i crvene. Malo smo popričale dok nije došao njen red da naruči.
Dok je izlazila, stavila mi je kameliju u ruku i rekla:
„Srećan Dan zaljubljenih od tvoje bake. Bila bi tako ponosna na tebe.“
Zadržala sam suze dok nisam preuzela svoju porudžbinu, ali čim sam sela u auto — rasplakala sam se.
I dan-danas, s vremena na vreme, pomislim na ženu u plavom kaputu.
Njen jednostavan čin dobrote ostao je sa mnom više od deset godina. ❤️
