Desilo se u Melhevnu

Dok je ostavljala svoja kola u garažu, razmišljala je o večerašnjem prijemu. Odjednom se zapitala da nije doktor. Mofat imao nešto na umu, kada je pozvao i nju. Nešto u čemu bi Brjus imao izvesnu ulogu.
Mada ni ona, ni Brjus nikada nisu govorili o tome, ipak je nekoliko ljudi verovalo da je ona Brjusova devojka. Njih dvoje, čak ni međusobno, nikada nisu razgovarali o karakteru tog svog odnosa. Ipak, oboje su znali da je u pitanju ljubav, što je za dvoje mladih potpuno normalna stvar.
O tome je sada razmišljala i bila je prilično uzbuđena, dok je ulazila u kuću.

Koliko je puta za ove četiri godine, uvek kada se vraćala kući, u prazan stan, zaželela da vidi Brjusa u dnevnoj sobi i da požuri u kuhinju, da mu pripremi ručak.
Onda je malo zatresla glavom i pomislila da bi bilo najpametnije da se ostavi takvih misli i da požuri u kuću, gde je čeka još dosta posla.
Brjus Krejg je bio mlad lekar bez nekog naročitog iskustva, mada je imao velikog dara za poziv kome se posvetio.
Još u koledžu bio je najbolji u oblasti hirurgije i to je, verovatno, uticale na njega da se opredeli za specijalizaciju u toj oblasti.
Bio je vrlo vredan i odan svome poslu.
Posle završetka studija imao je prilike da ode u neki veći grad, u neku poznatiju bolnicu, ali, on je odabrao „Melhevn“.
Istina, u nekoj većoj bolnici imao bi i veće mogućnosti da napreduje, ali i malo mesto je imalo svojih prednosti.
Brjus je bio tih i povučen čovek. Družio se sa veoma malo ljudi a od kako je počeo da izlazi sa Meri, taj, broj je postao još manji.
Njih dvoje su se poznavali još kao srednjoškolci. Išli su u istu gimnaziju. A kasnije, dok je on studirao u koledžu, viđali su se za vreme raspusta. Ali, intenzivnije su počeli da se druže, kada su se zajedno zaposlili u ovoj bolnici.
Bili su veoma slični po svojim osobinama. Oboje su bili mirni, tihi i veoma praktični mladi ljudi.
Za Brjusa je, međutim, bar u ovom trenutku, karijera bila najvažnija. Ne u onom negativnom smislu te reči, naravno. To se odnosilo na posao i želju da u njemu uspe.
I zato on ništa nije želeo da prepusti sreći. Znao je da je za uspeh potreban rad i tog pravila se držan. Možda zato i nije pomišljao na ženidbu. Ne, bar zasada.

Uloguj se da bi vidio ostatak sadržaja.Molimo . Nisi član? Pridruži Se

Komentariši

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.