– Biće mi drago. – Ejpril uze tekst i poče da ga čita. Na usnama joj se pojavi osmejak ponosa. Kao i sve što je Meri Lu dosad napisala, ovaj esej je bio blizu savršenstva koje bi svaki profesor engleskog mogao poželeti. Ideje su joj bile originalne i raskošno iskazane, izbor reči vrhunski, gramatika bez greške. Bilo je pravo zadovoljstvo to čitati. – Divno je, Meri Lu – reče Ejpril devojci. Profesor samo ako ima sreće može očekivati da bude darovan jednom u životu učenikom kao što je ova Vajtova. Ejpril se osećala počašćenom što je tako reći na početku…
544
