Čekala ga je do deset sati. Pretvarala se da je zauzeta sređivanjem papira u kancelariji. U stvari, napeto je osluškivala da čuje njegov glas.
čekala je uzalud. Popela se u svoju sobu i legla, ali uhvatila je sebe kako i dalje iščekuje. Dešavalo joj se i ranije da ostane budna sve dok se poslednji gost ne vrati u pansion. Učila je sebi na zabrinutog roditelja. Ali nikad se nije osečala ovako strašno. Treperila je od razočaranja što nije, videla Rajana. San je odbijao da je uspokoji još dugo pošto je, malo posle ponoći, Čula njegove korake u hodniku. Kad je sledećeg jutra ustala,Rajan je već bio izišao. Ali na stoćiću kraj kreveta ostavio je po ruku za nju.
„Saro, žao mi je što se nismo videli. Večeras ćemo nadoknaditi propušteno. Budite spremni u sedam. Rajan “
I bila je spremna. Njen izbor pao je na haljinu izrađenu prema modelu starih grčkih kipova, sa jednim potpuno obnaženim ramenom i bogatim naborima. Sveže oprana i ukovrdžana kosa uokviravala joj je lice. Vestom šminkom istakla je kontrast između svetle kose i tamnih očiju. Pažljivo je odabrala jak egzotičan parfem.
Rajan je pokucao na njena vrata tačno u dogovoreno vreme. Otvorila mu je s osmehom na usnama.
-Može li ova haljina da prođe? – odmah je htela da zna.
Rajan je pažljivo osmotri od glave do pete, zadržavajući
pogled na pojedinim, narito dopadljivim delovima. Ako je htela da ga zaseni, postigla je pun pogodak. Nimalo nije ličilla na onu stranu prezaposlenu gazdaricu pansiona u izlizanim farmerkama.
-O, još kako može da prođe – promrmljao je on prigušeno. -Na mene već počinje da deluje.
Dok je tako govorio, Sara mu se ćutke divila. Svečano odelo sjajno mu je pristajalo. Sliku savršenstva jedino je kvarila kravata iskošena pod čudnim uglom.
