Skrivena ljubav

Do sada je uglavnom s terase viđala njegovo savršeno građeno i preplanulo telo, koje je, s obzirom na njegov stil života, pre bilo dar prirode, nego preznojavanja po teretanama i samoljubivog analiziranja čvrstine svakog bicepsa i tricepsa pred ogledalom.
Sa svojom poludugom sjajnom crnom kosom, koja mu je u spiralnim uvojcima padala po vratu, i srebrnom naušnicom u uvu, bio je jedan od onih momaka kakve je često sretala u prolazu, na ulici, ali ne i u svojoj kuči.
Oduvek je bila u izvesnoj nedoumici, pa čak pomalo sklona i predrasudama, kad je reč o osobama tako avangardnog izgleda. U trenutku bi ih refleksno dijagnosticirala kao asocijalne tipove, osobenjake ili bića koja nisu na vreme iživela svoje adolescentno buntovništvo.
Mark joj se činio prestarim za ona standardna intelektualna lutanja zapadne omladine koja, po pravilu, završavaju nekritičkim i detinjastim oduševljavanjem za istočnjačke filozofije i njihove mudrace. Još manje joj je polazilo za rukom da razazna ili bar nasluti njegova duhovna stremljenja, budući da se bavio svim i svačim u dosadašnjem životu.
No, svaka njena predrasuda koja se ticala Marka, teško je nalazila bilo kakvo ozbiljno uporište pred notornom činjenicom da ga je, baš takvog, prihvatila i gospoda Astrid, za koju bi se, zbog poodmaklih godina, mogla očekivati već doza konzervativizma u prosuđivanju Markovog fizičkog izgleda, kao i stila života.
Ne smem da brzopleto zaključujem o njemu. Ruku na srce, mnogo puta sam se uverila da jedino osobe s dovoljno samopouzdanja i koje imaju jasnu viziju cilja kojem teže, ne prezaju od toga kakav će utisak na druge da ostave svojom spoljašnjošću. Ako je on jedan od tih, to je samo za pohvalu. Vrativši se u gostinsku sobu, zatekla ga je kako razgleda Gregovu kolekciju CD-ova i hvali njegov muzički ukus.