Spojila sam se sa jednim tipom preko dejting aplikacije. Delovao mi je nekako poznato, ali sam to zanemarila. Počeli smo da flertujemo. Pre nego što smo izašli na dejt, proverila sam njegove profile na društvenim mrežama. Srce mi je potonulo kad sam shvatila da je to muž moje najbolje drugarice.
Odlučila sam da budem iskrena i pokazala joj našu prepisku. Ono što je usledilo bilo je kao šamar. Uzela me je za ruku i nasmešila se — smireno, ali hladno.
„Hvala ti što si mi rekla“, rekla je tiho. A onda joj se ton promenio — oštar, kao nož: „Ali nemoj da se pravimo da je ovo bila slučajnost.“
Zaledila sam se. „Šta?“, jedva sam izgovorila.
Stisak joj je postao jači. „Oduvek si želela ono što ja imam. Oduvek. Ali ovo? Ovo je previše.“
Ostala sam bez daha. „Nisam znala! Rekla sam ti čim sam shvatila!“
Povukla je ruku i ustala, gledajući me odozgo s prezirom. „Ma daj. Videla sam kako ga gledaš — kako gledaš sve što je moje. Možda je vreme da se udaljimo. Ne treba mi ovo u životu.“
I samo je otišla. Sedela sam tamo zapanjena, sa slomljenim srcem. Mislila sam da će iskrenost spasiti naše prijateljstvo — ali je umesto toga sve uništila.
I nije se tu završilo. Blokirala me je svuda — na društvenim mrežama, preko telefona, svuda. Našim zajedničkim prijateljima ispričala je iskrivljenu verziju priče, onu u kojoj sam ja negativac koji pokušava da joj preotme muža.
Želela sam da se borim, da ispričam svoju stranu, ali… koja je svrha? Bila je povređena i reagovala je impulsivno, ali u tom napadu izbrisala je godine prijateljstva, godine uspomena — kao da ništa nije značilo.
Mislila sam da smo neraskidive. Pogrešila sam.
izvor: brightside.me
