Srećni kamen

Oh, evo i Pitera! Mi o vuku, a vuk na vrata…
Žara koj a j e staj ala leđima okrenuta liftu i nije čula kada je on stigao i kada su se vrata otvorila, shvatila je šta se upravo dogodilo i naglo se okrenula, našavši se licem u lice sa Piterom Narvejem. Tačnije, ne licem u lice, jer je on bio impozantne visine i morala je da zabaci glavu da bi se suočila sa njim.
Nosio je sivo odelo i za par nijansi svetliju sivu košulju ali je na njegovom robusnom, mišićavom telu to stajalo nekako nonšalantno, kao da nije u pitanju formalna poslovna odeca nego ležerna kombinaeija za šetnju u prirodi. Piter Narvej stekao je ugled i zarađivao ogroman novac zahvaljujući tome što je bio darovit inženjer-konstruktor, ali na njemu se nekako videlo da vreme ne provodi praveći teorijske konstrukcije na kompjutem, nego na terenu, u divljim predelima i na vodi, za koju je posao hidroinžcnjcra bio neodvojivo vezan. Imao je zdrav, pomalo gmb ten muškarca koji mnogo boravi na otvorenom u svim khmatskim uslovima. Čak mu je i kosa bila razbamšena, kao da nije u zatvorenom prostom nego negde napolju, gde ga šiba vetar.
Ta kosa bila je tamno smeđa ali je pod svetiljkama ispred hfta imala crvenkasti odsjaj, a ispod gustih smeđih obrva par sitnih ali prodornih zelenkastih očiju gledao je Zam Rejnolds pravo u hce, sa nekom hladnokrvnom neumoljivošću.
Ona nikada nije dozvoljavala da joj to što je niskog rasta stvori kompleks, ali sada se odjednom osetila manjom od makovog zrna pred tim visokim, kmpnim muškarcem… A još mnogo gore od toga bilo je što se osetila i posramljenom. Kakav peh, da se on pojavi baš u trenutku dok ga ona napada, i čuje svaku reč!