Stigao je, kao i obično, svega desetak minuta nakon što ju je pozvao i dobio potvrdu da će biti dobrodošao. Kao da je, potpuno siguran u njen odgovor, zvao iz automobila, iz neznatne udaljenosti od zgrade u kojoj je stanovala.
Arijel nije želela da zavarava ni sebe ni njega da stvari nisu stajale upravo tako. Ona je, ma šta radila, i ma kakve obaveze imala, uvek bila spremna i raspoložena za to da bude sa Konradom, da vodi ljubav sa njim.
Dočekala ga je odevena u laki, satenski ogrtač, koji je bio, baš kao i boja njenog izazovnog veša, boje cimeta. Otvorila mu je vrata naježene kože i očiju u kojima nije mogla da sakrije svoju žensku ushićenost.
Nije morala da predugo čeka na to daje Konrad privije uz sebe, da posegne za njom. Najčešće je propuštao da je pozdravi, da je nešto upita, ili da joj nešto poveri.Samo bi joj se zagledao u oči. Nepogrešivo je pogađao kako se osećala. Ako bi procenio da je bila umorna, da je iza nje bio težak dan, bio bi nežniji i strpljiviji, produžavao bi predigru unedogled. Položio bi je pored sebe i beskrajno dugo joj šarao prstima po telu, dok ne bi počela da se uvija od nestrpljenja.
Ali, ako bi primetio da joj oči igraju, da joj telo nemirno podrhtava, započinjao bi ljubavnu igru žustrije, svestan toga da ju je nemilosrdno privlačio, i potpuno siguran u to da će je lako osvojiti i zadovoljiti.
….
Oboje su, munjevitom brzinom, bih uvučeni u slatku agoniju, njihova strast je postala primalna životna sila, koja je, sve neobuzdanije, tražila zasićenje.
Da bi zauzdao tu strast, Konrad se zaustavio, kako bi udisao Arijelin dah. Ona je, potpuno opčinjena tim gestom, pomislila daje to bilo nešto najintimnije, što su ikada podelili. Intimnije od erotskog spajanja.
I ona se umirila, i prepustila se sreći zatvorenih očiju. I osećala se voljenom, i volela je, i ništa joj nije nedostajalo. Imala je sve, imala je ono, o čemu su ljudi potajno maštali, dok su svoje potrebe za ispunjenošću neuspešno zadovoljavah na razne trivijalne načine.
Napetost im nije dozvolila da predugo miruju. Nastavili su svoju vatrenu igru, brišući sve granice među njima.
Arijel je, uzbuđena do krajnih granica, imala utisak da se čitav svet pokretao u ritmu njenih bokova, da je planeta pulsirala na način na koje je to njeno telo činilo. Ona je postajala sam svet, u tim trenucima, u kojima ju je Konrad savršeno tempiranim pokretima vodio ka vrhuncu erotske magije.
U najintenzivnijem trenutku uživanja se raspršila poput svetlosti, bljesnula je poput munje, obasjala je nebo, razredila je tamu. Sve ružno se pretvorilo u lepo, sve tužno u radosno, sve glupo u mudro. Sve je došlo na svoje mesto. Sve je uspevala da prihvati i razume.
Sve, pa i to, da Konrad nije mogao da bude njen.
Dugo je, nakon doživljenog vrhunca uživanja, ostala priljubljena uz Konrada, svesna toga da ga je, i pored kompletne zasićenosti, i dalje bila željna.
Klonulo mu se odmarala na grudima, sve dok je on nije odvojio od sebe, nežno, nevoljno i polako, uz utisnut poljubac na čelo kojim je pokušao da se iskupi za to što je odlazio.
