Sve ovo vreme

Vikend ljubići

Videla je i znala to i sama. Bila je kod kuće. I srećna zbog toga. Imala je privilegiju da živi u jednom od luksuznih stanova u blizini glavnog parka. Svaki put kada bi se vratila sa nekog putovanja uspela bi samo da se tome načudi. Neki od njenih poznanika su taj kraj grada smatrali manje vrednim ili previše urbanim, ali njoj se blizina tržnih centara i samog parka činila povlasticom i privilegijom. Platila je taksisti i požurila za njim da uzme svoj kofer iz prtljažnika. Prvu kišnu kap skoro da nije ni osetila na isturenim jagodicama svog obraza. Mahinalno je obrisala. Potom je sledila druga, treča i tamnoputa koža njenog glatkog lica je bila sva orošena od kišnih kapi, a kosa joj je postala vlažna. Ogromni kofer od crne kože je uz tresak dodirnuo tlo. Pre nego što se snašla, taksista je zalupio prtljažnik, zatim vrata auta za sobom i otišao uz škripu točkova. Izostala je čak i pristojna ponuda taksiste da joj pomogne. Dženifer nije mogla da zameri tom mladiću. Od zgrade aerodroma gde je ušla u taksi, pa sve do navedene adrese, čitavih četrdeset pet minuta, on joj se bezuspešno udvarao i tražio pažnju. Ovo je valjda, bila kazna što ga je sve vreme ignorisala i vešto izbegavala razgovor. Snažno je povukla ručku na koferu i točkici na dnu su se zvučno oglasili škripom. Možda je bilo vreme da kupi sebi novi kofer, pomislila je i brzo zaboravila na tu pomisao. Pogled joj je odlutao do vrha popločanog putića. Staza je do ulaza imala uspon, ali ona nije osećala teret dok je žurno koračala. Delom što je već navikla na taj napor, a delom i što je bežala pred kišom. Izvila je vrat i ispod oka pogledala u nebo. Morala je da se skloni pred provalom oblaka koja je svaki čas pretila da se sruči na zemlju. Ubrzala je korak. Zurila je da stigne bar do belog, mermemog ulaza zgrade u kojoj je živela već godinu dana. Pljusak je uhvatio na desetak koraka od velikih staklenih vrata, a već je bila sasvim mokra. Posle toga više nije bila raspoložena da traži ključ od stana. Na karakterističan način je dva-tri puta pritisnula zvono na interfonu. Vrata su se bešumno otvorila. Stajala je u holu mokra kao miš, ali je neodlučno gledala levo i desno. Gde prvo da ode? Pre nego što je odlučila, teška dvokrilna vrata su se tiho otvorila. Jaka svetlost iz stana se pomešala sa neonskim osvetljenjem u holu.

POSTANI ČLAN i čitaj ostatak
PRIDRUŽI SE
ULOGIRAJ SE

Discover more from Ljubići online

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading