Uzaludno je Lamija pokušavala da napravi red u svojoj glavi, da prihvati sa razumevanjem sve ono Sto joj je Demet govorio, kao i ono Sto je riažio od nje. Sagledala je situaciju iz uglova svih onih kojih se ticalo Demetovo i Adinino tajno venčanje, i sa nelagodnošću zaključila kako ne očekuje da se bilo ko složi sa onim Sto su učinili.
Ona prva je zamerila bratu na tome što je organizovao Adinino bekstvo, što nije obelodanio njihovu vezu i na drugi način se izborio za to da budu zajedno.
I’ovrh svega, osećalaje neprijatnost, i gotovo strah, uoči suočavanja sa Cordumom Agatulom. Pronašla je na intemetu njegovu fotografiju, nakon čega se joS više ispunila strepnjom. Prvo Sto joj je palo u oči je bilo njegov ljutiti izraz lica. Imao je jaku liniju nosa, izvajanu bradu, crne oči i gustu, crnu kosu. I’osedovao je neporecivu mušku privlačnost, ipak, Lamija je znala kako je najpametnije bilo diviti mu se izdaleka. Svaki bliži kontakt je mogao da izazove ožiljke.
Lako je pretpostavila da su mu se ljudi sklanjali sa puta, da niko nije smeo da mu protivreči, da su svi bez pogovora izvršavali njegove naredbe.
A ona je trebalo da stane pred njega i predstavi mu se kao starija sestra momka koga je, sasvim sigurno, naumio da nauči svim težim životnim lekcijama.
I pored tih misli koje su u njoj izazivale nespokoj, Lamija je morala da prizna da je Gordum Agatul bio veoma upečatljiv muškarac, kakvog nikada pre nije srela u životu. Kadila je posao koji ju je povezivao sa mnogo ljudi, mnogo umetnika i intelektualaca, ipak, niko nije delovao toliko muški ubedljivo kao stariji brat devojke koju je Demet oteo i oženio.
Zapitala se zašto se, još uvek, nije oženio. I kakve je žene voleo? I da li je, na čitavom svetu, postojala ona, koja bi imala dovoljno hrabrosti da se uda za njega?
Ona jedva da je smela da se upozna sa njim, u pokušaju da ga navede da prihvati to da su se Adina i Demet venčali. Lakše bi joj bik>, svakako, da razgovara sa njegovim roditeljima, međutim, znala je da se on pitao za sve.
A takođe je znala da nije sedeo skrštenih ruku, već da je, na svoj način, organizovao potragu za odbeglom sestrom. Svesna toga, Lamija je počela da se pakuje, kako bi što pre otputovala u Istanbul, i sprečila neke neželjene događaje.
