Za jubilarni četrdeseti rođendan svog verenika, Eduarda, Maribel Azurena je pripremila posebno iznenađenje. Ono, za koje je znala da će ga obradovati, da će mu ulepšati dan, da će mu usijati svaku žilu u tclu. Odlučila je da ga sačeka u krevetu, u njegovoj luksuznoj hacijendi, odevena tek u minimalni kombinezon, koralnocrvene boje. Znala je da će ga ta njena inicijativa oduševiti, s obzirom na to da su tek od nedavno postali intimni, da su tek počeli da se upoznaju sa čarima uzajamne strasti.
Eduardo je Maribel bio prvi ljubavnik, i iako mu se ona predala sa ljubavlju, nije uspevala da se u potpunosti opusti i liši stidljivosti. Kao veoma iskusan muškarac, Eduardo je bio strpljiv, i uživao je u čednosti svoje mlade ljubavnice, ali je priželjkivao da ona počne da se opušta i oslobađa, kako bi oboje, u svojim ljubavnim igrama, postizali još veće zadovoljstvo.
Toga dana se Maribel osetila spremnom za to da svom vereniku
priredi ono što nije očekivao, i ujedno ono, što bi moglo da mu se dopadne najviše od svega.
Sva je gorela od nestrpljenja da vidi Eduardo vu reakciju nakon što je ugleda ulegnutu u njegove jastuke, i odevenu u izazovni kombinezon, koji je mogao lako da se skine. Pretpostavila je da ćc taj prizor da mu pomuti um i munjevito zagreje telo.
Išlo joj je u prilog to što je Eduardo, toga dana, imao neku poslovnu obavezu, za koju je pretpostavio da će ga angažovati do podneva. Svratiću kući, da se presvučem, a onda idemo negde na ručak, tako je najavio, tražeći od nje da razmisli gde bi volela da odu.
Oko deset sati se, automobilom koji je pozajmila od prijateljice, zaputila ka Eduardovoj hacijendi. Namemo je izbegla da se doveze sopstvenim kolima, kako Eduardo ne bi, pre vremena, saznao za njeno prisustvo.
Preko kombinezona je obukla mantil, ah ga je skinula odmah pošto je prošla kroz dvorišnu kapiju.
