Prisećala se tih šefovih reči dok je kroz prozor provirivala u mrkli mrak. )oš malo i sve će biti spakovano. Da, valjda će se ostvariti to što je naumila i kako joj je doskorašnji poslodavac poželeo, pa neće morati da mu se obrati za pomoć.
Duboko je uzdahnula prisećajući se svega što joj se deslio u poslednjih nekoliko godina.
Svoju vitku liniju vešto je kamuflirala komotnom odećom krijući se iza dugih, širokih sukanja i džempera, koje kao da ih je pozajmila od starijeg, krupnijeg brata. Sve njene majice i košulje bile su bar dva broja veće, pa niko nije mogao proceniti koliko je teška. A pošto joj je kosa karakteristična, promenila je sve što se na njoj promeniti moglo: dužinu, boju, čak je i lepe uvojke revnosno ispravljala samo da se ne vidi da joj je kosa prirodno talasasta.
Još da tiho napusti ovaj gradić, u kojem je pre izvesnog vremena pronašla utočište, pa će predahnuti. Vensan i ona od sutra započinju novi život, daleko od ovih ljudi u južnim planinama Novog Zelanda. Dečaka je već pripremila za selidbu, ali nije bila sigurna u to kako će se on naviknuti na novu sredinu. Valjda joj onaj arogantni Daglas Mejson, poznatiji kao knez Daglas, neće praviti probleme. Strah od njega Klaudija definitivno nikad neće prevazići. jeza joj se popela uz kičmu kad je na to pomislila, i baš tada je u daljini čula zvuk motora, koji joj se polako približavao, a onda je odjednom brujanje utihnulo.
Klaudija je krišom provirila kroz prozor iza zavese i guste draperije, a srce joj je sišlo u pete.
Nije valjda on?, pomislila je. Nikome nije rekla da u zoru namerava da napusti grad, pa koje, zaboga, sad zabasao ovamo? Pomislila je čak i na provalnike, pa je na brzinu dograbila metlu, koja joj se našla pri ruci. Zglobovi su joj pobeleli, toliko ju je stisnula obema šakama, a u obraze joj je udarilo rumenilo.
