Biti razveden i biti razvedena, to nikako i nikad nije isto…

Razvedena žena i majka je borac, jer to mora biti. Nema nikog da se bori umesto nje. Mora biti jaka, čak i dok leči svoje ranjeno srce i ponos. Ona će zagrliti svoje dete, ali nju nema ko.

Razvod je postao toliko učestao da se čudimo ako je netko dugo u braku, a ne ako se razvodi. Zašto je to tako? Zbog praga tolerancije koji je pao jako nisko, ili zbog dostupnosti svega, i površnosti koja je ubojica svih lepih emocija. Kad na Oltaru obećamo: „U dobru i zlu, dok nas smt ne rastavi“- svakako bi trebalo naglasiti da tu spada i „smt“ ljubavi. Shvatamo li olako emocije, ili su i one potrošna roba? Činjenica je da nam brakovi traju sve manje, čast izuzetcima, i da su krajevi sve okrutniji i sve manje se biraju sredstva kada želimo povrediti onog (onu) kojem smo obećali ljubav do groba.

Svaki kraj je tužan, a razvod sigurno spada u jedan od onih koji su najgori i najstresniji. Sve se u našem životu menja, doslovno sve. Na osudu okoline se više niko i ne obazire, ili je okolina prestala osuđivati. Verovatno ni oni nemaju toliko vremena, niti mogu popratiti sve razvode koji su u toku.

Ipak, velika je razlika između razvedenog muškarca i žene. Onaj ko kaže da to nije istina, laže.

Prilikom razvoda, u većini slučajeva, deca pripadaju majci. Nije to malena obaveza. Sve one koje su se razvele, i borile sa tim, znaju o čemu pričam, jer sam i sama to prošla. Žena mora biti sve, mora biti na stotinu mesta odjednom. Prekrcana je obavezama, i u večitoj borbi s vremenom. Ako ima sreće da joj njena porodica pomogne, ona je jedna od retkih sretnica.

Ona je ta koja se diže pre svitanja, i leže dugo iza ponoći. Ako ima sreće da je deca ne bude, odspava jedva nekoliko sati. Razvedena žena i majka je borac, jer to mora biti. Nema nikog da se bori umesto nje. Mora biti jaka, čak i dok leči svoje ranjeno srce i ponos. Ona će zagrliti svoje dete, ali nju nema ko.

Ona je prokleto sama, ali ne da tim mislima da je opsedaju, jer nema vremena za njih, ali ni za sebe. Ona pada, ali se diže.

Plače u samoći, slomljena od života i obaveza. Ali mora dalje, sama… Jer, ako pronađe nekog ko bi joj mogao zalečiti ranjeno srce, i vratiti poverenje u ljubav, osuda okoline biće strašna. Sva krivica za razvod past će na nju, bez obzira koliko je vremena prošlo od njega. Ona je ta koja porodica treba držati na okupu pod bilo koju cenu, a ne je razarati. Ko misli na nju? Niko? Uz svu tu borbu sa svakodnevnicom, ima i dodatak, borbu sa bivšim. On ne zaboravlja, u većini slučajeva, ne zaboravlja da je treba iznova poniziti.

Ali zaboravlja platiti alimentaciju koja je ionako crkavica, a on se ponaša kao da osobno njoj daje celo bogatstvo, a ne svojoj deci. Često zaboravi, ili nema vremena preuzeti decu kada bi trebao.

On je slobodan čovek, pošteđen svih obaveza, osim da povremeno viđa decu i plaća alimentaciju. Okolina je uvek na njegovoj strani. Ako pronađe novu ljubav, naravno, zaslužio ju je nakon „one“ što mu je zagorčala život.

On može živeti punim plućima u novostečenoj slobodi, on ima svu slobodu ovog sveta, i samo retki tu slobodu koriste da bi bili više sa svojom decom.

Osveta bivšoj ili bivšem bi trebala biti sporedna. Kao roditelji, trebali bi misliti na decu, i svaka čast parovima koji se uzdignu iznad niskih poriva, i funkcionišu kao roditelji. To što oni ne mogu zajedno, to su rešili razvodom. Sve ostalo, trebali bi rešavati razumom, a ne emocijama. Oboje bi trebali imati samo jedan cilj, odgojiti decu.

Ako su imali dovoljno ljubavi za stvaranje dece, trebali bi je imati i za njihov odgoj.

Znam da nije lako nijednoj strani, ali jednoj uvek bude teže.

Ja sam uvek za to da se skrbništvo deli, jer mi se čini da je to jedino ispravno. Biti rastavljen, ili rastavljena, je teret, ali biti roditelj je odgovornost koji svi trebaju preuzeti. Zato, dragi moji, budite uzor onima kojima ste dali život, jer deca oponašaju roditelje.
Imajte to na umu. Sve što nauče o životu, nauče od vas. Sigurna sam da im želite sve najbolje, a oni i zaslužuju najbolje roditelje, a vi to možete biti.

Piše: Kata Mijić

Izvor: blogbuster

Biti razveden i biti razvedena, to nikako i nikad nije isto…

Odgovori

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.