Iako većina baka i deka ima najbolje namere i ogroman emotivni kapacitet, određeni obrasci ponašanja – ako se ponavljaju godinama – mogu negativno uticati na emocionalni razvoj deteta. Psiholozi ističu da su prve porodične relacije temelj na kome se gradi slika o sebi, o drugima i o svetu. Zato je važno razumeti koje greške odrasli, pa i bake i deke, mogu nenamerno napraviti.
1. Potpuno ignorisanje roditeljskih pravila i granica
Zašto se dešava?
Bake i deke često misle da „smeju malo više“ – više slatkiša, više gledanja televizije, manje pravila. To im omogućava da se povežu sa decom i budu „bolji policajac“. Međutim, kada se to stalno ponavlja, dete dobija kontradiktorne poruke.
Foto: Thinkstock
Šta kažu psiholozi?
Deca kojima se pravila stalno menjaju razvijaju nesigurnost i slabiju samokontrolu.
Kada neko stalno ruši roditeljske granice, dete shvata da autoritet nije stabilan, što kasnije može dovesti do problema sa poštovanjem pravila u školi ili društvu.
U odraslom dobu, ovakva deca češće imaju izazove sa odlaganjem zadovoljstva, disciplinom i donošenjem odluka.
Posledice koje se mogu javiti kasnije:
- nisko strpljenje
- impulsivnost
- teškoće u organizaciji i odgovornosti
- veći otpor prema autoritetu
Foto: Profimedia
2. Emocionalna manipulacija i ljubavno ucjenjivanje („Ako me voliš, uradi to…“)
Zašto se dešava?
Neke bake i deke, svesno ili nesvesno, koriste emotivne poruke kako bi dobile privrženost ili poslušnost. To obično izgleda bezazleno, ali je prema psiholozima jedna od najopasnijih porodičnih dinamika.
Šta kažu psiholozi?
Emocionalna manipulacija je oblik uslovljene ljubavi, a deca koja rastu u takvom okruženju često razviju osećaj da moraju da zasluže ljubav, umesto da je dobiju bezuslovno.
To može voditi ka niskom samopouzdanju, preteranoj potrebi za odobravanjem i strahu od napuštanja.
U odraslom uzrastu, takve osobe češće ulaze u nezdrave odnose, jer im je teško da razlikuju ljubav od manipulacije.
Moguće posledice u odraslom dobu:
- prevelika potreba da se svima udovolji
- strah od konflikta
- nesigurnost u partnerstvu
- veća sklonost ka emotivnim ucjenama i u sopstvenim odnosima
Foto: Shutterstock
3. Preterana zaštita i sprečavanje deteta da doživi frustraciju
Zašto se dešava?
Bake i deke često žele da zaštite unuka od svake neprijatnosti – da ne padne, da se ne razočara, da se ne postidi, da ne čeka.
Međutim, frustracija je neophodna za zdrav razvoj.
Šta kažu psiholozi?
Deca koja nikada ne dožive neprijatnost imaju manju otpornost na stres kasnije.
Odrastaju misleći da je svet uvek udoban i predvidiv, a realnost im to brzo demantuje.
Prezaštićenost je povezana sa anksioznošću u adolescenciji i odraslom uzrastu, jer takva deca nisu naučila kako se nose sa problemima.
Posledice koje se javljaju kasnije:
- niska tolerancija na stres
- teškoće u rešavanju problema
- veća sklonost paničnim reakcijama
- izbegavanje odgovornosti i izazova
Kako mogu da pomognu bake i deke?
Psiholozi naglašavaju tri ključne stvari:
1. Poštovati roditeljska pravila i biti podrška, a ne protivteža.
Doslednost je najvažniji poklon koji se detetu može dati.
2. Pružiti bezuslovnu ljubav – bez uslovljavanja, manipulacije i ucena.
3. Pustiti dete da uči – kroz grešku, pad, frustraciju i odgovornost.
To gradi otpornost, sigurnost i emocionalnu stabilnost.
Bake i deke imaju ogromnu ulogu u emocionalnoj strukturi deteta. Kada se ponašaju s puno ljubavi, ali i sa zdravim granicama, mogu postati jedna od najstabilnijih i najlepših figura u životu unuka – i u detinjstvu i kasnije.
