Snimio je najveći hit na estradi i nestao iz javnosti: Kuća u koju je ulagao 20 godina izgorela je do temelja, a onda je otkrio bolnu istinu

U vremenu kada muzička scena neumorno izbacuje nove zvezde, a karijere se često mere brzinom kojom se pojavljuju i nestaju, priča Gorana Dimitrijadisa Dime ostaje jedna od onih koje publika pamti po jednom velikom hitu, ali i po iznenadnoj tišini koja je usledila. Pesma “Nije mene dušo ubilo” obeležila je jednu epohu devedesetih i vinula ga u sam vrh tadašnje folk scene, ali je ubrzo nakon tog uspeha usledio period u kojem se njegovo ime sve ređe pojavljivalo u medijima, ostavljajući prostor za nagađanja o tome gde je i zašto se povukao.

Gorana Dimitrijadisa Dimu domaća javnost najviše pamti upravo po pesmi “Nije mene dušo ubilo”, koja mu je donela ogromnu popularnost. Ipak, nakon velikog uspeha ove numere, gotovo je nestao iz javnog prostora.

Uprkos tome, nije prestao da radi. U pojedinim periodima radio je čak i kao taksista, uključujući i vreme kada se pomenuta pesma pojavila, davne 1994. godine. Paralelno s tim, neprekidno je nastupao – kako na koncertima sa koleginicama poput Mire Škorić i Hani, tako i na brojnim privatnim veseljima, u restoranima i kafanama, često kod vrlo uglednih domaćina.

Govoreći o tom periodu, Dima je isticao da mu nikada nije bila potrebna agresivna promocija.

– Sve te poslove sam imao bez praktično ikakve reklame, samo zahvaljujući toj pesmi. Inače, nikada nisam hteo da snimam po svaku cenu. Ja ne shvatam to da neko proda njivu ili neko drugo imanje da bi snimio CD. Ja muziku nikada nisam doživljavao kao trgovinu – pričao je Dima za medije pre određenog vremena.

Iza medijske tišine krio se, kako je sam priznao, izuzetno težak životni period. U jednom od retkih javnih istupa, pevač je otkrio da se suočio sa velikom privatnom tragedijom koja je u potpunosti promenila njegov životni tok.

– Desila se neka moja lična tragedija, privatna… Iz tog razloga me nije bilo, u dve reči izgorela mi je kuća i ja sam to radio zadnjih 15, 20 godina, da skratim. Ali sam bio na svim mogućim radijima i televizijama ali nisam imao vremena da gostujem. Nisam radio muzičku već betonsku ploču – rekao je pevač, objašnjavajući da je njegov prioritet postala izgradnja novog doma.

Umesto reflektora i televizijskih studija, svakodnevicu su činili gradilište, rad i upornost.

Iako ga nije bilo na malim ekranima, Dima nije prestajao da peva. Nastupao je širom sveta i regiona, gradeći paralelno i svoju novu kuću.

Govoreći o tom periodu, istakao je sa kim je sve delio binu i koliko je radio uprkos ličnim nedaćama.

Za to vreme sam pevao svuda, sa Gocom Božinovskom, Mirom Škorić, Sanjom Maletić. Obišao sam obalu Australije, radio sam koncerte i po Srbiji. Radio sam ali me nije bilo na televiziji. Radio sam da bih izgradio kuću i zbog života naravno. Završena je kuća, ostalo je još malo nešto. Gradio sam je 15 godina, kao mali mrav. Morate da budete jaki, ne smete da padnete i morate da verujete u ono što radite – poručio je Goran svojevremeno za “Grand”.

S godinama je, kako sam kaže, uspeo da napravi dve kuće – isključivo svojim poštenim radom i trudom. Njegova priča svedoči o tome da uspeh ne mora nužno da znači stalno prisustvo u medijima, niti da popularnost mora da bude merena brojem televizijskih gostovanja.

Umesto toga, Dima je izabrao put tihe borbe, rada i istrajnosti, ostavljajući iza sebe pesmu po kojoj ga publika i dalje prepoznaje, ali i životnu lekciju o snazi, dostojanstvu i veri u sopstveni rad.