Đada je otvorila jedna vrata i unela je Selinin kofer unutra. Soba je bila sva u belom i odisala je raskošem. Savršeno očuvan nameštaj, prozračne zavese i mala terasa sa puno cveća ostaviše je bez daha.

-Kako je lepa! – ote se Selin. Pogled joj pade na kristalnu vazu neobičnog oblika. Bila je prepuna cveća.
Gospodin Galo je želeo da se prijatno osećate ovde – reče Đada prateći Selinin pogled.

Cveće je iz našeg vrta.
-To je tako… – ona zbunjeno pogleda u domaćicu.

-Gospodin je pretpostavio da kao i većina žena volite cveće – osmehnu se domaćica. – Večera je u devet. Potom je povela Selininog ujaka do sledeće sobe. Selin je neko vreme posmatrala sav taj luksuz, a onda je otvorila vrata kupati- la i ugledala na polici bočice sa šamponom i kozmetikom. Mora- la je da prizna da je Mateo Galo stvarno imao stila. Uzela je je- dan mekani frotirski peškir i ski- nula svoju odeću. Ispred kabine je stajao čist i sasvim nov bade mantil. Prijalo joj je tuširanje i tek posle toga je osetila koliko je u stvari umorna. Obrisala se, obukla mantil i pogledala u ve- liki udoban ležaj. Pre nego što je legla, raspakovala je stvari i složila ih u orman. Denelovi su bili takođe imućni, ali ovakav luksuz bio je retkost čak i u mnogim prestižnim hotelima u Francuskoj. Međutim, Selin nije bila od onih ljudi koji cene ljude po njihovim materijalnim dobrima. Uostalom, Mateo je samo nasled-nik svega ovoga i verovatno mu je to dobro poslužilo da fascinira svoje prijateljice.