Odgajanje dece je veoma osetljiv put kojim idu roditelji. Iako većina samouvereno korača putem roditeljstva, postoje i oni koji se osvrću nakon svakog koraka.
Psiholog „Klinike doktora Anikina“ Stanislav Samburski govorio je o najtraumatičnijim metodama „vaspitanja“, koje su zapravo nasilje nad detetom.
Zlostavljanje dece je svaka radnja ili neradnja odraslih koja uzrokuje fizički ili psihički bol detetu, čini da pati i oseća se poniženo, kaže dr Samburski.
Emocionalno zlostavljanje često prolazi nezapaženo i roditelji ga opravdavaju.
Psihološko nasilje prvenstveno utiče na samopoštovanje deteta, njegovu želju da se izrazi i traži načine samorealizacije. Emocionalno nasilje od strane roditelja prvo ukida detetove veštine socijalne adaptacije i razvija izolaciju.
Psihološko nasilje može se manifestovati u različitim oblicima, a najtraumatičniji su:
• Ignorisanje kao kazna
Kada roditelji prestanu da komuniciraju sa detetom kako bi ga kaznili, ne odgovaraju na detetova pitanja ili zahteve i prestanu da primećuju njegove emocije, dete se oseća kao da ne postoji.
Ovakvo ponašanje izaziva osećaj „nisam nikome potreban“ i akutne napade usamljenosti, stida i osećaja beznađa.
U odraslom dobu, ovo iskustvo se razvija u probleme sa poverenjem i samopoštovanjem, nedostatak komunikacijskih veština i suicidalne tendencije.
Ignorisanje ume da poremeti dečiji mozak do te mere da pomisle da su nedostojni Foto: Shutterstock
• Manipulacija pritiskom na sažaljenje
Suze, hvalisanje, manipulisanje bolešću kako bi se dete nateralo da radi ono što roditelj želi, sve to dovodi do toga da dete izgubi nit.
Dete počinje da shvata da je samo ono odgovorno za sreću ili tugu svojih roditelja. To je nepodnošljiv teret za malu osobu, ali se ona potčinjava željama svojih roditelja, žrtvujući sopstvene želje i interese.
Prestaje da živi svoj život i služi samo interesima svojih roditelja, stalno je u depresivnom stanju i plaši se da ih nečim ne uznemiri.
Kada ovakvo dete odraste, najverovatnije će imati problema sa ličnim granicama, postaće ona osoba koja vuče za sve, nema svoje ja i redovno na poslu biva izrabljena.
U ličnom životu, nezdravi odnosi su im takođe predodređeni, najčešće međuzavisnost.
Pritisak sažaljenjem i prenemaganje mogu dete odvesti na mračno mesto gubitka “ja” Foto: Shutterstock
• Pretnje i zastrašivanje
Roditelje ne košta ništa da zastraše dete i nateraju ga da radi ono što oni žele.
Međutim, zastrašivanje razvija bespomoćnost kod dece, te osoba od malih nogu shvata da je nemoćna i nasilje je norma. Kada dete odrasta u stalnom strahu, anksioznosti, stalnom pritisku, razvija se želja za osvetom ili potpuno gubi snagu volje.
Detinjstvo provedeno u strahu od roditelja u budućnosti postaje osnova za probleme sa asertivnošću, osoba postaje veoma zavisna od tuđih mišljenja i teško može da reguliše svoje ponašanje. Agresija, pasivnost i posttraumatski poremećaji upotpunjuju sliku u nekim slučajevima.
