Istovremeno sam zbunjena i zgrožena pozivom koji sam upravo dobila od svoje komšinice.
Njen sin i njegova porodica su u poseti ove nedelje. Znam da je ona od onih ljudi koji vire preko ograde da vide šta radimo i neprestano mi šalju poruke da se žale kako puštamo da nam korov raste u dvorištu.
Pozvala me je besna, optužujući me da šetam gola po bašti, gde je, navodno, njen unuk mogao da me vidi sa njihovog balkona na spratu. Vikala je na mene deset minuta bez prestanka, ne dajući mi ni da dođem do reči.
Pitala sam je kada se to desilo, jer nikada, ali nikada nisam izašla napolje bez odeće.
Ispostavilo se da me je videla dok sam kačila veš u svojoj sportskoj opremi — sportskom brusu i kratkim pantalonama — i pretpostavila da sam bila u donjem vešu.
Priznajem, nisam sitna žena, ali radim na tome da se osećam dobro u svom telu, pa sam počela da nosim garderobu u kojoj se osećam prijatno i samouvereno.
Zahtevala je da više nikada ne nosim takvu „vulgarnu“ odeću ili će me prijaviti policiji zbog „javne nepristojnosti“. Samo sam se nasmejala i prekinula poziv.
