„Moj mlađi brat je završio master iz IT-ja baš u vreme kada je IT sektor u Indiji tek počinjao da se razvija. To je značilo manje kompanija koje zapošljavaju na fakultetima i mnogo ljudi bez posla. Među njima i moj brat.
Kada nije uspevao da nađe posao oko tri meseca nakon diplomiranja i kada je to počelo da ga vodi ka blagoj depresiji, uradio sam nešto kreativno zbog čega se i danas osećam izuzetno zadovoljno.
Ubedio sam svog prijatelja, koji je imao sopstvenu IT firmu sa timom od oko osam ljudi (i koji se borio da firma opstane), da primi mog brata kao zaposlenog. Uslovi su bili: ja ću plaćati bratovu platu, a moj brat to ne sme da zna. Umesto toga, treba da veruje da ga plaća kompanija i da ne bude tretiran drugačije od ostalih.
To je trajalo oko 4–6 meseci i funkcionisalo je savršeno. Bratu se vratilo samopouzdanje i na kraju je sam našao posao u većoj firmi.
~14 godina kasnije, niko ne zna osim mog prijatelja i mene, i nameravam da tako i ostane. A moj brat danas radi odlično i vodi tim u jednoj od najvećih IT organizacija u Indiji.“
brightside.me
