Moj otac je uvijek govorio da se neću „snaći“ bez njega, pa kada sam se konačno odselila, ponašao se kao da sam umrla. Nije bilo poziva, poruka — ništa.
Prošlog mjeseca sam imala saobraćajnu nesreću i, iako nisam bila ozbiljno povrijeđena, auto je potpuno uništen. Osiguranje je jedva išta pokrilo. Nisam rekla rodbini jer nisam željela slušati „rekla sam ti“.
Dva dana kasnije, ispred moje zgrade pojavio se polovan, ali solidan auto, sa svim papirima već na moje ime. Prodavac je rekao da je neko platio gotovinom i tražio da ostane anoniman. Kasnije mi je otac poslao poruku od jedne rečenice:
„Vozi pažljivo.“
Gledala sam u tu poruku jako dugo.
izvor: brightside.me
