Moj muž i ja smo u braku 10 godina. Više od 7 godina pokušavali smo da dobijemo dijete. Beskrajni odlasci kod doktora, tretmani plodnosti i slomljena srca. Na kraju se ispostavilo da sam ja neplodna. Tugovali smo zbog toga zajedno — ili sam bar ja mislila da jesmo.
A onda je tu ona. Njegova najbolja prijateljica iz djetinjstva, Leah (34). Bila je prisutna tokom cijelog našeg braka. Nikad mi se nije sviđalo koliko su bliski, ali sam poštovala njihovu istoriju. Do sada.
Leah je ostala trudna nakon kratke veze s tipom koji je nestao čim mu je rekla da je trudna. Sada, nekoliko sedmica pred porođaj, zamolila je mog muža da bude njen pratitelj na porođaju. To mi je već bilo čudno, ali onda je došao pravi šok: želi da njegovo ime stoji na izvodu iz matične knjige rođenih — kao oca djeteta. Jer je on, kako kaže, „najbliže što će dijete imati ocu“ i „on ionako nema svoju djecu, pa u čemu je problem?“
Bila sam zapanjena. Rekla sam mužu da to apsolutno ne dolazi u obzir. To je ogromna, životno važna odluka koja utiče na mene, naš brak i našu porodicu. On mi je rekao da sam „sebična“ i „ogorčena“ jer ne mogu imati djecu. Rekao je da mu je ovo možda jedina prilika da bude otac, čak i ako dijete nije biološki njegovo. Rekao je da joj je već obećao da će biti s njom u porođajnoj sali i da ga je navela kao kontakt za hitne slučajeve.
Molila sam ga da razmisli šta to znači za nas. Samo me je gledao kao da sam ja problem. Rekao je da ga Leah treba — da je sama, uplašena, hormonski rastrojena, a ja sam „okrutna“.
Onda je Leah povukla šokantan potez. Poslala mi je glasovnu poruku. Jecala je, pričala kako je mislila da sam dobra i puna razumijevanja, kako bih ja „od svih ljudi“ trebala znati kako je to željeti dijete. A onda je bacila bombu:
„Ako ti je stvarno stalo do Mikea, pusti ga da ovo ima. Samo jedno dijete. Ne tražim čak ni novac, samo njegovo ime. Ako ti to toliko znači, kasnije ću ljudima reći da je otac djeteta preminuo.“
Bila sam u fazonu: ŠTA?! Taj nivo manipulacije me je razbjesnio. Rekla sam joj da me više nikad ne kontaktira i rekla mužu da, ako potpiše taj izvod, može da spakuje stvari i ode da se trajno igra porodice s njom. On sada tvrdi da sam mu dala ultimatum, da ga tjeram da bira između „pomoći bespomoćnoj bebi“ i ostanka u braku sa ženom „koja očigledno mrzi majčinstvo“.
Ja ne mrzim majčinstvo. Mrzim to što me brišu, kao da sam samo neka neplodna zamjena, dok on postaje otac tuđeg djeteta, a od mene se očekuje da s tim budem okej.
Dragi ljudi, da li ja gubim razum? Jer imam osjećaj da me pokušavaju ucijeniti emocijama kako bih dozvolila da moj muž glumi oca djetetu svoje najbolje prijateljice i potpiše pravni dokument koji bi ga — i nju — vezao za njega do kraja života.
izvor: brighside.me
