Današnji dan posvećen je Svetom apostolu Filipu, jednom od učenika koji je ostavio dubok trag u hrišćanskoj tradiciji. Praznik koji nosi njegovo ime ne obeležava se samo kao sećanje na njegov život, već i kao uvod u jedno od najvažnijih razdoblja u crkvenoj godini — Božićni post. Zbog toga ovaj datum u narodu zauzima posebno mesto, isprepletan verom, običajima, simbolikom i sećanjem na vekovne tradicije.
Život i put Svetog Filipa — od ribara do apostola
Sveti Filip potiče iz Vitsaide, malog ribarskog mesta kraj Galilejskog jezera. Još u mladosti bio je poznat po blagosti i veri, zbog čega se rado odazvao Hristovom pozivu da postane njegov učenik. Nakon Vaznesenja, Filip je putovao i propovedao u više oblasti — od Frigije do Grčke — gde je neustrašivo širio Evanđelje uprkos opasnostima koje su ga pratile.
Predanje beleži da je tokom svoje misije doživeo brojna čuda i iskušenja. Posebno se izdvaja događaj u kome su neprijatelji pokušali da ga ubiju, ali je, prema verovanju, božanska sila sprečila njihovu nameru. Ovaj trenutak dodatno je učvrstio veru ljudi koji su ga pratili i slušali.
Uprkos čudesnim intervencijama, njegov život je završio mučenički. U dubokoj starosti, zajedno sa apostolom Vartolomejem, bio je razapet od onih koji nisu želeli da prihvate njegovu reč. Iako su meštani pokušali da im pomognu, Filip je podneo smrt, ostavivši primer istrajnosti i nesalomive vere. Njegove mošti kasnije su prenete u Rim, gde se i danas poštuju.
Zašto je dan Svetog Filipa važan — početak Božićnog posta
Praznik Svetog Filipa nije samo sećanje na apostola. On označava i početak Božićnog posta, jednog od najdužih i najznačajnijih perioda duhovne pripreme u pravoslavlju. Upravo zbog toga je u narodu ukorenjen naziv Filipov post.
Uoči posta obeležavaju se poklade — dan kada se porodice okupljaju za trpezom, provode vreme zajedno i ulaze u post sa radošću, mirom i međusobnim praštanjem.
Poklade su u tradiciji imale dvostruku simboliku:
Trpeza je tog dana uvek bila bogata, ne zbog razmetanja, već kao izraz zahvalnosti i zajedništva.
Narodni običaji: svetlost, veselje i zaštita doma
Poklade su kroz generacije ostale poznate po živopisnim običajima, koji se do danas negde zadržavaju u tragovima.
Maskirane povorke i ritual pročišćenja
U mnogim krajevima praktikovale su se povorke maskiranih ljudi koji su pevali, igrali i pravili buku. Verovalo se da na taj način rasteruju zle sile i donose mir domu. Ove male, narodne ceremonije predstavljale su svojevrstan prelaz između svetovne radosti i duhovnog uzdržanja.
Večernji običaji u kući
Nakon zajedničke večere obavljali su se jednostavni rituali:
-
zatvaranje veriga ili vrata — kao simbol zaštite doma
-
paljenje vatre ili sveće — znak svetlosti i topline
-
trljanje tabana belim lukom radi zaštite od bolesti i “loših sila”
U nekim krajevima deci su se okretale pidžame naopako, kako bi ih, prema verovanju, štitile od ružnih snova.
Iako danas sve ovo deluje kao kombinacija predanja i maštovitosti, ovi običaji otkrivaju koliko je narod težio sigurnosti, zaštiti i blagostanju.
Duhovna suština praznika
Kada se posmatraju i život Svetog Filipa i običaji koji prate njegov dan, postaje jasno da ovaj datum spaja dve važne poruke:
-
Poruku vere i istrajnosti, kakvu je apostol ostavio svojim primerom.
-
Poruku zajedništva i pripreme, koja dolazi kroz poklade i ulazak u post.
Praznik nas podseća da je duhovni život sastavljen od čežnje za mirom, potrebe za oproštajem i želje da u nove dane zakoračimo čista srca.
Zašto je važno čuvati ove običaje i danas
Iako se svet menja, vrednosti koje nose ovakvi praznici ostaju iste: porodica, mir, duhovna priprema i sećanje na korene. Dan Svetog Filipa nas vraća jednostavnim, a važnim stvarima — vremenu koje izdvajamo za najbliže, hrabrosti da oprostimo, i spremnosti da se okrenemo duhovnom putu koji vodi ka Božiću.
Uz sve savremene izazove, tradicija nas podseća da ravnoteža između radosti i odricanja čini da se osećamo ispunjeno. Zato se ovaj praznik i dalje čuva — jer nas vezuje za prošlost, ali nas istovremeno priprema za ono što dolazi.
