Balerinina ljubav

Isidora je pokušavala da ne misli na susret sa Donom. Njegove reči su joj još uvek odzvanjale u ušima. Kad ga je prvi put srela, imala je dvadeset i jednu godinu. Majka ju je odvela na prvi čas baleta kad je imala pet godina, a sa deset godina je već svakodnevno vežbala. U dvanaestoj godini bila je stipendista pozorišta na Menhetnu. Posle šest godina ušla je u trupu, da bi već u roku od tri godine postala solista. Zahvaljujući svojoj ljubavi prema baletu, majčinoj ambiciji i njenom zaštitničkom stavu, nije se suočila sa mnogim životnim neprijatnostima, ali ni sa velikim zadovoljstvima.
Živela je kao monahinja, a onda, u takvom momentu, u njen život je ušao Don. Sa dvadeset i devet godina bio je već omiljena ragbi zvezda, a uz to i veoma bogat. Sreli su se na zabavi jednog bogatog biznismena sa Menhetna, inače pokrovitelja Isidorinog pozorišta i suvlasnika Donovog kluba. Varnica između njih dvoje je kresnula trenutno i spontano. Već dve nedelje kasnije postali su ljubavnici. Ubrzo su se i verili i to su bili njihovi najlepši dani. A zatim, sasvim iznenada, došao je kraj.
Njena majka Dorotea tu vezu od samoga početka nije prihvatala i nije mogla da sakrije svoje zadovoljstvo kad je između njih sve bilo gotovo. Umrla je tri godine kasnije.
Sada, kad se Don ponovo pojavio, uspomene su navrle. Isidora je provela noć između snova o baletu i erotskih maštanja o Donu. Vrući snovi i nabrekle male grudi potpuno su potisnuli bol u njenom kolenu.