Bila sam u autobusu, u sedmom mesecu trudnoće. Ušla je starija žena; niko joj nije ustao, pa sam joj ustupila svoje mesto. Sela je i stalno me gledala pravo u oči.
Kada je izlazila, neprimetno mi je ubacila nešto teško u džep i šapnula mi na uvo:
„Uvek stavi sebe i svoje dete na prvo mesto! Inače će ti život biti težak kao ovo!“
Zatim je brzo sišla s autobusa.
Brzo sam posegnula u džep da vidim šta mi je dala. Kad sam izvadila predmet, sledila sam se — bila je to velika, teška kamenčina.
Ta žena je imala drskosti da moju dobrotu „nagradi“ besom i gorčinom.
Ali umesto da prihvatim njenu lekciju, izabrala sam suprotno: odlučila sam da budem ljubazna i da naučim svoje dete dobroti — jer znam da svetu treba više dobrote, čak i ako je neki ljudi ne zaslužuju.
Brightside.me
