Boja sreće

Martovska noć u Ardmoru bila je vlažna i hladna dok je Kelsi vozila brže nego što je dozvoljeno prema policijskoj stanici. Navukla je prvo Što joj se našlo pri ruci: izbledele farmerke, crvenu majicu sa natpisom „I DECA SU LJUDI” i patike. Svaki pokušaj da dovede u red svoju dugu crnu kosu davao je sve slabije rezultate, pa je ta divlja, gusta kosa bila u zavidnom neredu. Usne su joj bile čvrsto stisnute, a prsti nervozno dobovali po volanu kola. – Zatvor! – mrmljala je ubrzavajući da bi prošla pre crvenog svetla. – Moja majka je u zatvoru! Druge majke heklaju i prave kolače sa čokoladom, ali Elena Brenan… A ne! Elena Brenan se time ne bavi! Ona je u jedan posle ponoći u zatvoru! Primičući se policijskoj stanici, Kelsi je smanjivala brzinu, jer nikako nije bilo vreme za plaćanje kazne. Usmerila je kola ka parkingu i naglo zakočila, jer su neka sportska kola bukvalno uletela na mesto gde je ona nameravala da se parkira. Hvala ti, nitkove, pomisli ona, pa zaustavi kola pored onih sportskih i isključi motor. Vrata je otvorila tako naglo, da je prilično tresnula u crni automobil.
– Hej, pazite! – začu se jedan dubok glas. – Ovo su suviše skupa kola da tako udarate u njih. Kelsi zalupi vrata svog malog automobila mnogo jače nego što je bilo potrebno dok je visok muškarac obilazio oko sportskih kola, idući krupnim koracima prema njoj.
– Nisam oštetila kola – reče ona, zabacujući glavu da bi pogledala u njegovo lice. Bio je visok, to je odmah uočila. Imao je izuzetno široka ramena i nosio je majicu i farmerke, ali su pri ovoj svetlosti izgledale nejasno.
– Izvinite – reče ona ukočeno – ali, da li biste se sklonili s puta? Moram da uđem u stanicu. Čovek se saže pored svojih kola i pređe dlanom preko vrata.
– Samo trenutak – reče nabusito.
– Da, u redu. Niste ih ni ulubili ni oštetili boju. Zaista biste morali bolje da pazite.
– Ja? – upita Kelsi, stavljajući ruke na kukove. – Vi ste taj koji je vozio kao luđak! Presekli ste mi put kad ste ovde uleteli. Ali, ostavimo to – dodade zaobilazeći ga. – Čekaju me mnogo važnije stvari nego da stojim ovde i gledam vas kako milujete vaša skupocena kola.