Da li grešim što zahtevam da moj posinak čuva moju ćerku tokom našeg porodičnog odmora?
Dakle, stvar je sledeća. Moj muž, moje troje dece iz prethodnog braka i ja idemo na skupi odmor u inostranstvo. Planiramo ovo putovanje mesecima i trebalo bi da bude zabavno za sve nas. Ali postoji jedan problem – moj petnaestogodišnji posinak, nazvaću ga Ethan, izgleda da ne razume zašto sam ga pozvala da ide s nama.
Pozvala sam ga da nam se pridruži na putovanju, ali sam postavila jasan uslov: mora da čuva našu četvorogodišnju ćerku dok moj muž i ja uživamo. Oboje radimo puno radno vreme i stalno balansiramo obaveze, tako da bi nam ovo bila ogromna pomoć. Da budem jasna, to ne bi bilo čuvanje deteta non-stop. Imao bi vremena i za sebe između brige o njoj, ali treba mi da se uključi kao deo porodice.
Ethan je potpuno poludeo. Pogledao me je kao da sam luda i rekao: „Zašto bih čuvao dete kad treba da budem na odmoru?“ Odgovorila sam mu: „Onda zaboravi na putovanje. Ne ideš s nama!“ Znam da zvuči grubo, ali mom mužu i meni stvarno treba predah. Osim toga, nije kao da Ethan nikada ranije nije bio u sličnoj situaciji. Išli smo na putovanja gde je morao da pazi na mlađu braću i sestre, pa sam mislila da može malo da pomogne i ovog puta.
Posle toga, Ethan je izjurio iz sobe, a ja sam iskreno bila šokirana njegovom reakcijom. Odbio je da ide, i sada između nas vlada ogromna napetost. Moj muž je pokušao da posreduje, ali je rastrzan. S jedne strane razume mene, ali s druge ne želi da izazove sukob sa svojim sinom. Rekao mi je da možda tražim previše, ali ja mislim da je ovo razumno.
Jutro pre našeg leta, ušla sam u sobu svoje ćerke i zaledila se. Ethan se prethodne noći ušunjao u njenu sobu bez da je ikome rekao i uzeo sve njene omiljene igračke, uključujući i one koje je nemoguće zameniti. Nemam pojma zašto bi uradio tako nešto, ali bila sam besna. Ovo je očigledno bio čin osvete i osećala sam se izdano.
Kada sam ga suočila s tim, samo je slegnuo ramenima i rekao: „Nisi htela da idem na put, pa sam odlučio da joj uzmem stvari.“ Bila sam van sebe od besa. Koliko neko može biti sitničav? Zaista nisam mislila da će otići tako daleko.
Sada se pitam da li sam ja pogrešila. Da li sam tražila previše time što sam zahtevala da čuva dete? Da li sam trebalo drugačije da rešim ovu situaciju? Da li sam ja kriva što sam povukla granicu i ostala pri svom stavu? Stvarno se mučim da shvatim da li sam preterala ili sam opravdano frustrirana.
Preuzeto
