Kada se našla u hodniku, Rovenu je savladala želja da odmah izađe iz policijske stanice. Nije se osetila nimalo spremnom da vidi Darena, i to po prvi put od kada su se razveli.
Od tada je prošlo tri godine, tri godine tokom kojih nije uspela da prestane da ga voli, niti da razmišlja o njemu, niti da se seća svega onoga što je njihov brak činilo uspešnim i lepim.
Spoznavši silinu nemira u sebi, Rovena je otkrila da u njoj baš ništa, vezano za Darena, nije umrlo, da ju je još jedino ljubav, koju je osećala prema njemu, činilo ţivom. Sve drugo ju je ponišavalo, usporavalo, bacalo u tišinu i u tamu. Sve drugo je bilo ništavilo.
Imala je nekoliko sekundi za bekstvo, kada je na kraju hodnika ugledala Lukasa Mekonahija, ali je ipak odlučila da ostane. Bilo joj je jasno da ni sutra, niti bilo kog drugog dana, neće biti spremnija za susret sa Darenom. Za nju bi bilo najbolje da ga vidi tada, kako se ne bi dodatno uznemirila, kako ne bi još jednom
pobegla, tada još dalje.
