“Čistila sam kuće i stanove bogatašima, a ono što sam tamo videla ne mogu izbaciti iz glave: 10 stvari koje su me izbezumile”

Nedavno sam pogledala ispovest žene koja je godinama radila kao čistačica u domovima izuzetno imućnih ljudi. Ono što je doživela i videla otkriva da bogati zaista žive u svetu koji se teško može zamisliti — ne samo zbog novca, već zbog načina na koji razmišljaju, šta sebi dozvoljavaju i kakve neobične navike gaje.

Jednom je čistila luksuzan stan visokog poslovnog čoveka i u kupatilu, kraj kade, ugledala — akvarijum sa pravim, ali minijaturnim krokodilom. Na poklopcu je stajala cedulja: “Ne hraniti! Na dijeti je.”

Vlasnik se samo nasmejao i objasnio da mu krokodil služi da goste nauči „samokontroli“. Neki ljudi imaju bravu na frižideru, on ima reptila u kupatilu. Kako biste vi reagovali da usred tuđeg doma ugledate krokodila, pa makar i malog?

Druga situacija je otkrila da i bogati umeju da štede, ali na vrlo neobičan način. Žena je čistila prostranu vilu čija je vlasnica redovno kupovala garderobu, nosila je jednom — i vraćala nazad u radnju, pažljivo provetrenu i spakovanu.

“Ne želim da mi se puni ormar”, rekla je uz potpuno ozbiljan izraz lica.

Mnogi iz imućnog sveta ne vole da nešto obuku dva puta, pa iznajmljuju odeću ili je vrate kao da nikad nije nošena. Za čistačicu je to bio šok — ali za njih je to uobičajena praksa.

U jednom luksuznom penthausu, naišla je na — šest frižidera. Ali unutra nije bila hrana. Pet frižidera bilo je ispunjeno flašama uredno poređanim po grupama i simbolima. Šesti frižider sadržao je nešto što je vlasnik nazivao „njegovim jutarnjim lekom“ — misteriozna mešavina u staklenim posudama, koju je pio čim se probudi.

Samo je odmahnuo rukom i rekao: “To mi čuva život.”

Neki ljudi skupljaju magnete, neki vino. Ovaj čovek — frižidere.

Jednom je otišla da sredi kuću u kojoj su vlasnici imali prelepo uređenu dečiju sobu — police pune igračaka, sve uredno složeno, svaka igračka i dalje zapakovana.

A dece nigde. Nikad. Niti su ih imali, niti su ih ikada dovodili.

Čistila je tu kuću godinama i nikada nije dobila odgovor na pitanje kom je sve to namenjeno. Misteriozno i pomalo jezivo, priznaćete.

U jednom luksuznom stanu, čistačica je naišla na uredno složene fascikle — svaka sa imenom žene sa kojom je vlasnik nekad bio u vezi. U fasciklama su bili odštampani mejlovi, poruke, fotografije, beleške.

Na pitanje: “Zašto sve to čuvate?”, samo je odgovorio: “Volim da imam evidenciju.”

Koliko novca god da imaju, neki ljudi nikada ne prerastu potrebu da kontrolišu tuđe živote.

Jedna bogata vlasnica imala je posebnu naviku — čuvala je urne svojih preminulih ljubimaca. Nisu bile složene na jednom mestu, već raspoređene svuda: po policama, u ostavi, na kaminu.

“Tako su uvek sa mnom”, rekla je.

Neko drži fotografije, neko plišane igračke, a neko — deset keramičkih urna.

Iako je jedna žena bila neverovatno bogata i oblačila se isključivo u minimalističke, skupe brendove bez logotipa, imala je jednu vrlo “štedljivu” naviku. Svakog dana je kupovala kafu iz omiljenog lokala, popila bi pola, a ostatak ostavila u frižider.

Sutra — podgrej, popij. Na pitanje zašto, rekla je: “Zašto da bacam?”

Možda se bogatstvo i gradi na ovakvim sitnicama.

U jednoj velikoj kući, čistačica je prala veš članice domaćinstva koja je radila kao visoko rangirana menadžerka. Međutim — garderoba je bila toliko iznošena, puna rupa i gotovo raspadnuta, da je žena ostala šokirana.

Sve joj je bilo jasno tek kada je vlasnica kroz šalu rekla: “Zašto da bacam? Još može da se nosi po kući.”

Bogati ponekad štede na sasvim neočekivanim mestima.

Još jedan vlasnik imao je više luksuznih automobila nego prostora za garažu. Umesto da napravi novu, on je podizao jedan automobil iznad drugog pomoću specijalne platforme — kao u nekom savršeno organizovanom auto-servisu.

Čistaci je to delovalo apsurdno, ali vlasnik je tvrdio da je to “idealno rešenje”.

U jednoj raskošnoj vili, vlasnici su toliko voleli pse da su im napravili pravu kuću pored svoje — sa krevetima, grejanjem, nameštajem, pa čak i ličnim kuvarima i dreserima. Oni bi svraćali samo povremeno, da se malo poigraju.

Da li je ovo dokaz velike ljubavi ili velika krajnost — procenite sami.