Sudske parnice su u svetu razvijenog kapitalizma gotovo svakodnevna stvar. O Adamu su govorili kao o advokatu koji je bio spreman i da zaplaši protivnika kako bi dobio spor. Međutim, uvek je postupao po slovu zakona, a ako se neko uplašio njegovog mrkog pogleda i oštrih reči, to je značilo da su mu pravni argumenti slabi, govorio je Adam i terao po svome, ne obazirući se na ogovaranja zlobnika.
Dok je razmišljao zbog čega ga otac zove, Adam je prolazio pored mnogobrojnih poznanika i prijatelja, sa nekima se samo pozdravio, a sa nekima bi izmenio i nekoliko ljubaznih rečenica. U trenutku kada je prolazio kroz salon na putu ka očevoj biblioteci, sasvim neočekivano se sudario sa jednom visokom crnkom. Morao je da je uhvati oko struka da od siline sudara ne bi pala. Doduše, odmah je primetio da njena nestabilnost verovatno proističe i iz nekoliko čašica više, međutim, žena se držala dosta dobro.
Odmah je prepoznao. Bila je to Harli van Brun. Njen suprug, Andreas je bio jedan od advokata u Tomsonovoj kompaniji i vodio je postove u skandinavskim zemljama, iz svog sedišta u Stokholmu. Slovio je kao čvrst borac i ambiciozan pravnik, a interese firme je zastupao izuzetno dobro.
Nisu se često sretali, ali u toku nedelje Velikog derbija, Adam ih je viđao gotovo svakodnevno. Ono što mu je bilo čudno, bio je njihov odnos. Oni su uvek dolazili i odlazili zajedno, a u međuvremenu je svako išao na svoju stranu. Tačnije, Andreas je išao na svoju stranu. Uopšte nije obraćao pažnju na svoju ženu i sve vreme je provodio sa Anabelom Stivenson, Adamovom rođakom, koja ga je, reklo bi se, omadijala.
Bilo je to veoma ružno, mislio je Adam. Ne zato što bi bilo sramota da se Andreas razvede i oženi drugom ženom, nego zato što je sišao,, s konja na magarca”. Anabela je bila lepa, šarmantna i imala je smisla za šalu, a njen račun u banci je bio ogroman. Pošto je bila jedinica, njena imovina će se mnogostruko uvećati nakon smrti njenih roditelja. Harli van Brun je bila sasvim druga priča. Prava dama, profinjene elegancije i nenametljivog ponašanja, što se Adamu posebno dopadalo.
Njen vitki stas i duga crna kosa su ga podsetili na šumsku vilu, a kada ih je njegov brat Parker, pre nekoliko dana, zvanično upoznao, Adam je odmah počeo da je zamišlja kako naga prolazi kroz šumsku izmaglicu, u osvit prolećnog dana. Odavno mu se nije dogodilo da ga neka žena toliko privuče na prvi pogled, priželjkivao je da bude njegova. Međutim, već sutradan je počeo da oseća grizu savesti zbog svojih skrivenih želja, iako nije imao običaj da se bilo kome upliće u brak.
