Čuvala sam sestrino dete. U 3 ujutru, baby monitor se odjednom upalio. Proverila sam — beba je spavala. Onda je kroz zvučnik šapatom progovorio glas: „Nije u redu.“
U panici sam pozvala sestru. Viknula je: „Uzmi mog sina i beži do auta! Zaključaš se i odmah pozovi hitnu pomoć!“
Ispostavilo se da je i ona čula neobične zvuke preko baby monitora, i to ju je uznemiravalo. Dok smo razgovarale, odjednom sam se ukočila — ugledala sam senku muškarca kako prolazi pored prozora izvan sobe mog nećaka. Prišla sam bliže i videla da je prozor otvoren — a mi smo uvek pazili da bude zatvoren.
Uzmila sam nećaka i otrčala do auta. Policija je došla i pretražila okolinu, ali nisu pronašli ništa. Rekli su nam da je baš ovaj model baby monitora poznat po „čudnim zvucima“ i da su u poslednjih nekoliko meseci zabeleženi slični prigovori.
Zamenile smo monitor, a zvukovi su prestali. Ali ja znam šta sam videla. Ta senka, taj otvoreni prozor — još mi i sada prolaze trnci niz kičmu.
