Džindžer je još davno došla do zaključka da je to bila samo prva
u nizu njegovih avantura. Verovatno je otkrio nešto što mu je
smetalo kod devojke iz Čikaga, pa je našao novu ljubav. Bio se
pretvorio u pravo zakeralo, sećala se Džindžer. Svemu je nalazio
manu. Za njega je ostrvo Vidbi bila selendra, grobnica za
ambicioznog mladog čoveka. Pošto je video Čikago, više mu ni Sietl
nije izgledao dovoljno velik i dovoljno važan. Bože, koliko je morao
želeti da svet čuje za njega! – pomisli Džindžer s gorčinom.
Dok je bila sasvim mlada, nalazila je opravdanja za njegove sve
izraženije nemire, proizišle iz težnje za nečim većim i boljim.
Prirodno je, govorila je sebi, da kao izuzetan student stremi da
dostigne važan položaj u društvu. Nije pomišljala da će mu i ona
zasmetati kao osoba koja se ne uklapa u njegov nov stil života. Ona
je ostala skromna provincijalka, prilično lepa i mila, ali nedovoljno
uglađena da bi pristajala uz njega.
Devin to nikad nije glasno izgovorio, ali ona je naslutila istinu.
Posle razočaranja sa Devinom nikad joj se više nije povratila vera u
sopstvenu ličnost. Zbog nečega nije bila dovoljno dobra. Zašto, to
nikad nije mogla tačno da oceni. Ali, pošto je Devin našao
zadovoljstvo u drugoj ženi, pretpostavila je da je razlog tome njena
nedovoljna privlačnost. Takva bojazan potvrđena je one nesrećne
prve bračne noći. Imala je tada ponižavajuće iskustvo. Njeni poljupci
i razbuđena toplina njenog tela nisu bili dovoljni da Devin zaboravi
slast koju je bio našao u zagrljaju druge žene.
