Princeza od čokolade

Armand Žalber bio je, po opštem uverenju svih koji su ga poznavali, čovek predodređen za uspeh.
Margo je, iz vremena studija, još uvek u svežem sećanju nosila onu euforiju koja je vladala na dan koncerta Brajana Adamsa, koji ona i Sesil, njena najbolja prijateljica i Armandova sestra, ne bi propustile ni za živu glavu.
Margo se zabezeknula kada im je Armand saopštio da se odlazak na koncert ne uklapa u njegovu satnicu predviđenu za spremanje ispita, koji se polagao tek za devet dana. Ne čudeći se previše bratu, kojeg je poznavala bolje nego iko, Sesil se brzo snašla, odlučivši da slobodnu ulaznicu ustupi momku za kojim su
“horski” uzdisale sve brucoškinje na poslovnom menadžmentu.
Raul, njen momak, i danas u šali tvrdi da ga je Sesil tim gestom, otela ispred nosa “dežurnim” lepoticama sa grupe, za sva vremena. Idući prema Armandovom kabinetu Margo je bila sigurna da je imao važan razlog kada je pozvao na razgovor pred sam kraj radnog vremena.
Kao rukovodilac marketinga direkcije, znala je veoma dobro šta je njen zadatak prilikom ovako važnih poseta kakva je bila ta koja se očekivala narednog dana.
Njeno sasvim solidno znanje arapskog jezika uvrstilo ju je u red prvih Armandovih saradnika prilikom ugovaranja poslova sa kupcima iz arapskih zemalja.
Bila mu je iskreno zahvalna što joj je pružio šansu da se zaposli u tako prestižnoj firmi, u vreme kada je njena Aime napunila tek četiri meseca.