Postoji ceo niz razloga zašto se u proseku odlučujemo na roditeljstvo sve kasnije u životu. Neki su razlozi ekonomske prirode, neki zdravstvene, neki psihičke… Stvari se menjaju i ništa nije kako je nekad bilo. A nekad je bilo tako da su žene vrlo rano postajale majke, što je moderni način života u potpunosti promenio.
Novi podaci pokazuju da žene u Evropskoj uniji u proseku rađaju svoju prvu decu neposredno pre 30. rođendana. Zbog toga možemo zaključiti da Evropljanke sve duže čekaju na trenutak rađanja dece, a stručnjaci kažu da nema znakova da će se taj trend uskoro usporiti.
Prema najnovijim zvaničnim podacima, širom Evropske unije žene postaju majke u proseku od 29,8 godina, što je oko godinu dana kasnije u poređenju s decenijom ranije. Žene pri prvom porođaju imaju prosečno od 24,7 godina u Moldaviji do 31,8 godina u Italiji.
Odlaganje roditeljstva, pokazuju takođe podaci, ne znači nužno odustajanje od dece. Neke od zemalja u kojima žene najduže čekaju na rađanje dece ujedno su i zemlje s višim stopama nataliteta, na primer, Danska, Nemačka, Irska, Kipar, Holandija, Portugalija, Švedska, Lihtenštajn i Norveška, pokazuju podaci Evropske unije – u svim tim zemljama prosečno su to žene s više od 30 godina. Švajcarska je, na primer, uverljivo na prvom mestu, ali tamo prosečno žene već neko vreme imaju od 32,1 do 32,4 godine.
“Zapravo se radi o čekanju”, rekla je za Zdravlje Juronjuza (Euronews Health) Ester Lazari, demografkinja specijalizovana za plodnost na Univerzitetu u Beču. “Nema puno dokaza da ljudi više ne žele da imaju decu; idealna veličina porodice se zapravo nije promenila. Radi se samo o vremenu”, dodala je.
Postoji nekoliko faktora koje Evropljani obično smatraju preduslovima za rađanje dece, rekla je Ester Lazari. Prvo žele da završe studije i postanu finansijski stabilni, na primer, i generalno im treba više vremena da formiraju stabilne romantične veze nego u prošlosti. Žene u istočnoj i srednjoj Evropi obično postaju majke u srednjim do kasnim dvadesetima, dok one u zapadnoj i južnoj Evropi često čekaju do ranih tridesetih, prema podacima iz 2023. godine. Ipak, trend odlaganja rađanja dece može se videti svugde u Evropi, rekla je Ester Lazari.
“Zato je vrlo teško odrediti jedan jedini faktor koji može objasniti taj trend.”
Pored svega, stručnjaci upozoravaju na činjenicu da ova promena može imati zdravstvene posledice. Dok Evropljani možda žele imati decu kasnije u životu, odlaganje roditeljstva može povećati rizik od problema s plodnošću. To znači da do trenutka kada se osećaju spremnim da imaju decu možda neće moći da ih imaju onoliko koliko žele.
“Preferirani reproduktivni prozor se promenio, i to je zanimljivo, jer se biološki to očigledno nije promenilo”, rekla je Ester Lazari. To pomaže u objašnjenju porasta tretmana plodnosti širom Evrope poslednjih godina, s više od 1,1 milion ciklusa lečenja sprovedenih u gotovo 1.400 klinika u 2021. godini.
izvor b92.net
